Проф. др Бранимир Несторовић оценио је да цене некретнина у Београду на води показују да се у Србији велике количине новца сливају у куповину квадрата, а не у производњу.
„Је л’ стварно неко мисли да је реално да квадрат у Београду на води буде скупљи него квадрат у Њујорку, на Петој авенији?“, упитао је Несторовић.
Он је навео да у Србији има много новца, али да се поставља питање где тај новац може да буде уложен.
„Ако има пуно новца у Србији, а има пуно новца… Прошле године наша пореска управа није се уопште огласила. Претпрошле године су рекли да има 47 доларских милијардера. И онда шта ћеш с тим парама?“, рекао је Несторовић.
Према његовим речима, проблем је у томе што у Србији нема довољно производње у коју би тај новац могао да се усмери.
„Можеш нешто да производиш. Шта да производиш? Овде нема производње, нема ничега, пољопривреде нема, фабрике не раде“, навео је Несторовић.
Он је додао да се зато новац усмерава у оно што има трајну вредност.
„Можеш да купиш злато. Али не можеш да купиш злато, нема толико злата да га купиш. Нема физички толико злата. Нема ни сребра“, рекао је Несторовић.
Говорећи о расту цена племенитих метала, Несторовић је навео:
„Сребро сад расте страшно, више него злато. Злато је пробило све границе, али сад је сребро експлодирало. Дај шта даш. Било који редак метал, било шта што има вредност.“
Према његовим речима, када нема довољно злата, сребра и других вредности за куповину, новац одлази у некретнине.
„Нема толико дијаманата баш да купиш и онда, шта ћеш, ти купујеш квадрате“, рекао је Несторовић.
Он је као пример навео Београд на води.
„Ако не верујеш, одеш у Београд на води увече и гледаш број осветљених прозора. Већина зграда нема ниједан осветљен прозор данима. Значи, нико ту не живи, нико ту не станује“, закључио је Несторовић.
Несторовић: Београд на води је симбол прања илузије — скупљи квадрати од Њујорка, а зграде празне
Проф. др Бранимир Несторовић оценио је да цене некретнина у Београду на води показују да се у Србији велике количине новца сливају у куповину квадрата, а не у производњу.
„Је л’ стварно неко мисли да је реално да квадрат у Београду на води буде скупљи него квадрат у Њујорку, на Петој авенији?“, упитао је Несторовић.
Он је навео да у Србији има много новца, али да се поставља питање где тај новац може да буде уложен.
„Ако има пуно новца у Србији, а има пуно новца… Прошле године наша пореска управа није се уопште огласила. Претпрошле године су рекли да има 47 доларских милијардера. И онда шта ћеш с тим парама?“, рекао је Несторовић.
Према његовим речима, проблем је у томе што у Србији нема довољно производње у коју би тај новац могао да се усмери.
„Можеш нешто да производиш. Шта да производиш? Овде нема производње, нема ничега, пољопривреде нема, фабрике не раде“, навео је Несторовић.
Он је додао да се зато новац усмерава у оно што има трајну вредност.
„Можеш да купиш злато. Али не можеш да купиш злато, нема толико злата да га купиш. Нема физички толико злата. Нема ни сребра“, рекао је Несторовић.
Говорећи о расту цена племенитих метала, Несторовић је навео:
„Сребро сад расте страшно, више него злато. Злато је пробило све границе, али сад је сребро експлодирало. Дај шта даш. Било који редак метал, било шта што има вредност.“
Према његовим речима, када нема довољно злата, сребра и других вредности за куповину, новац одлази у некретнине.
„Нема толико дијаманата баш да купиш и онда, шта ћеш, ти купујеш квадрате“, рекао је Несторовић.
Он је као пример навео Београд на води.
„Ако не верујеш, одеш у Београд на води увече и гледаш број осветљених прозора. Већина зграда нема ниједан осветљен прозор данима. Значи, нико ту не живи, нико ту не станује“, закључио је Несторовић.