Народни посланик ПОКРЕТА МИ СНАГА НАРОДА Слободан Илић поново је отворио питање враћене испоруке малина са француске границе и затражио да се јавности прецизно саопшти у којој лабораторији су рађене анализе малина у Србији, након што је у Француској утврђено присуство кадмијума изнад дозвољене границе.
Илић је подсетио да је у Француској, према објављеним подацима, утврђено 0,071 милиграма кадмијума, док је дозвољена количина 0,040 милиграма. Због тога је затражио јасан одговор која је лабораторија у Србији радила анализу и како је могуће да су резултати у Србији показали вредност испод дозвољене границе, ако су француске анализе показале супротно.
„Интересује ме информација која је то лабораторија радила конкретно, тачна информација. Испада онда да француска лабораторија и француске анализе нису тачне, ако сам добро разумео”, рекао је Илић.
Он је нагласио да његове критике нису усмерене против људи који се заиста баве пољопривредом и производњом малине, већ против оних који немају никакве везе са пољопривредом, а ушли су у посао са хладњачама због великог профита.
Илић је навео да је говорио о људима из потпуно других бизниса, који су препознали могућност зараде у извозу малине, па откупљују малину по нереално ниским ценама, док је потом продају по вишеструко већим ценама на тржишту Западне Европе и Европске уније.
„Малинари немају избора, морају да им продају, они онда извозе ту малину по вишеструко већим ценама и зарађују огроман новац на муци тих малинара који се муче да опстану”, истакао је Илић.
Он је указао да се данашња ситуација не може поредити са 2011. годином, јер су трошкови живота, трошкови производње, цена радне снаге и сви улазни трошкови у пољопривреди данас далеко већи.
Према његовим речима, чињеница је да је производња малине 2011. године била много већа него данас, а разлог за пад није само у временским условима, већ и у томе што су произвођачи свесно смањили засаде јер више не могу да издрже тржишну утакмицу.
Илић је објаснио да је брање малине изузетно тежак посао, да је радна снага скупа и тешко доступна, а да истовремено откупне цене не прате реалне трошкове производње. Због тога многи мали произвођачи смањују засаде и своде производњу на оно што могу сами да обраде.
Он је посебно упозорио да поједини тајкуни, који немају никакве везе са пољопривредом, улазе у бизнис са малинама, узимају највећи профит, док људи који су годинама стварали овај српски бренд једва преживљавају.
„Ја сам мислио на тајкуне који немају везе са пољопривредом, који су ушли у тај бизнис, покупили кајмак, а људи из тог бизниса једва преживљавају и смањују засаде малина”, поручио је Илић.
Најозбиљније оптужбе Илић је изнео поводом сумњи да се у Србију увозе малине из Украјине и других подручја, да се овде препакују и потом продају као роба произведена у Србији.
Он је оценио да таква пракса директно угрожава српске произвођаче, компромитује српску малину на европском тржишту и наноси огромну штету угледу Србије.
„Није им довољно што откупљују домаћу малину и продају је вишеструко скупље на западно тржиште, него увезу контаминиране малине из Украјине или одакле год, онда их препакују и пакују као произведено у Србији”, рекао је Илић.
Он је поручио да за такво понашање не постоји блажи израз од криминала.
„Шта је то ако не криминал? Ако неко увезе малине из Украјине, довезе их у Србију, овде их упакује, напише произведено у Србији и извезе у Европску унију — дајте ми ви други термин за то. Ја не знам други термин, осим организовани криминал”, закључио је Илић.
ПОКРЕТ МИ СНАГА НАРОДА сматра да држава мора хитно да утврди ко стоји иза увоза, препакивања и лажног декларисања малине, ко је дозволио да се роба сумњивог порекла продаје као српска и ко је одговоран за урушавање једног од најважнијих брендова српске пољопривреде.
Заштита српске малине није само питање пољопривреде, већ питање економског опстанка домаћих произвођача, здравља потрошача и угледа Србије на међународном тржишту.
ИЛИЋ ОШТРО О МАЛИНАРСТВУ: Ако неко увезе малину из Украјине и прода је као српску, то је организовани криминал
Народни посланик ПОКРЕТА МИ СНАГА НАРОДА Слободан Илић поново је отворио питање враћене испоруке малина са француске границе и затражио да се јавности прецизно саопшти у којој лабораторији су рађене анализе малина у Србији, након што је у Француској утврђено присуство кадмијума изнад дозвољене границе.
Илић је подсетио да је у Француској, према објављеним подацима, утврђено 0,071 милиграма кадмијума, док је дозвољена количина 0,040 милиграма. Због тога је затражио јасан одговор која је лабораторија у Србији радила анализу и како је могуће да су резултати у Србији показали вредност испод дозвољене границе, ако су француске анализе показале супротно.
„Интересује ме информација која је то лабораторија радила конкретно, тачна информација. Испада онда да француска лабораторија и француске анализе нису тачне, ако сам добро разумео”, рекао је Илић.
Он је нагласио да његове критике нису усмерене против људи који се заиста баве пољопривредом и производњом малине, већ против оних који немају никакве везе са пољопривредом, а ушли су у посао са хладњачама због великог профита.
Илић је навео да је говорио о људима из потпуно других бизниса, који су препознали могућност зараде у извозу малине, па откупљују малину по нереално ниским ценама, док је потом продају по вишеструко већим ценама на тржишту Западне Европе и Европске уније.
„Малинари немају избора, морају да им продају, они онда извозе ту малину по вишеструко већим ценама и зарађују огроман новац на муци тих малинара који се муче да опстану”, истакао је Илић.
Он је указао да се данашња ситуација не може поредити са 2011. годином, јер су трошкови живота, трошкови производње, цена радне снаге и сви улазни трошкови у пољопривреди данас далеко већи.
Према његовим речима, чињеница је да је производња малине 2011. године била много већа него данас, а разлог за пад није само у временским условима, већ и у томе што су произвођачи свесно смањили засаде јер више не могу да издрже тржишну утакмицу.
Илић је објаснио да је брање малине изузетно тежак посао, да је радна снага скупа и тешко доступна, а да истовремено откупне цене не прате реалне трошкове производње. Због тога многи мали произвођачи смањују засаде и своде производњу на оно што могу сами да обраде.
Он је посебно упозорио да поједини тајкуни, који немају никакве везе са пољопривредом, улазе у бизнис са малинама, узимају највећи профит, док људи који су годинама стварали овај српски бренд једва преживљавају.
„Ја сам мислио на тајкуне који немају везе са пољопривредом, који су ушли у тај бизнис, покупили кајмак, а људи из тог бизниса једва преживљавају и смањују засаде малина”, поручио је Илић.
Најозбиљније оптужбе Илић је изнео поводом сумњи да се у Србију увозе малине из Украјине и других подручја, да се овде препакују и потом продају као роба произведена у Србији.
Он је оценио да таква пракса директно угрожава српске произвођаче, компромитује српску малину на европском тржишту и наноси огромну штету угледу Србије.
„Није им довољно што откупљују домаћу малину и продају је вишеструко скупље на западно тржиште, него увезу контаминиране малине из Украјине или одакле год, онда их препакују и пакују као произведено у Србији”, рекао је Илић.
Он је поручио да за такво понашање не постоји блажи израз од криминала.
„Шта је то ако не криминал? Ако неко увезе малине из Украјине, довезе их у Србију, овде их упакује, напише произведено у Србији и извезе у Европску унију — дајте ми ви други термин за то. Ја не знам други термин, осим организовани криминал”, закључио је Илић.
ПОКРЕТ МИ СНАГА НАРОДА сматра да држава мора хитно да утврди ко стоји иза увоза, препакивања и лажног декларисања малине, ко је дозволио да се роба сумњивог порекла продаје као српска и ко је одговоран за урушавање једног од најважнијих брендова српске пољопривреде.
Заштита српске малине није само питање пољопривреде, већ питање економског опстанка домаћих произвођача, здравља потрошача и угледа Србије на међународном тржишту.