Program za Beograd

U nastavku stranice možete pogledati naše predloge i rešenja za različite izazove sa kojima se Beograd suočava. Program obuhvata širok spektar inicijativa usmerenih na unapređenje kvaliteta života, očuvanje prirodnih i kulturnih vrednosti, kao i održivi razvoj grada. Vaše učešće i podrška su ključni za stvaranje bolje budućnosti za sve nas.

Antikorupcija

OSMIŠLJENO I EFIKASNO ANTIKORUPCIJSKO DELOVANJE – BRANA URUŠAVANJU JAVNOG INTERESA

Raširena koruptivna aktivnost zahteva hitno, ali sistematsko i osmišljeno delovanje u pravcu povećavanja kapaciteta za prevenciju, otkrivanje, ispitivanje i sankcionisanje korupcije, prevara i drugih zloupotreba javnog interesa.
Opšta interna regulativa kojom se uređuje sistem upravljanja Gradom Beogradom nije dovoljno delotvorna, nedvosmislena i nema odvraćajući efekat koji bi dao rezultate u sprečavanju korupcije.
U Srbiji i u Beogradu, korumpirane gradske strukture biraju investicione projekte i sklapaju poslove sa privatnim sektorom ne na osnovu njihove suštinske „vrednosti za novac“, već na osnovu mogućnosti za mito koje ti projekti i poslovne transakcije omogućavaju.
Visoki zvaničnici mogu imati visok nivo diskrecije u pogledu odluka koje donose, a koje imaju koruptivne elemente, posebno kada kontrolne ili revizorske institucije u zemlji ne rade svoj posao, a institucionalne kontrole su slabe i „pasivizirane“ prinudnim uticajem politike i privatnih interesa.
Korupcija iskrivljuje odluke o investicionom budžetu. Kada korupcija igra veliku ulogu u izboru projekata i izvođača, neki projekti se završe, ali se nikada ne koriste. Drugi su tako loše izgrađeni da će im trebati stalna popravka, i njihov izlazni kapacitet će razočarati. U ovim okolnostima, nije iznenađujuće da kapitalna potrošnja često ne uspe da generiše rast koji političari obećavaju, a ekonomisti očekuju.
Potrebno je razbiti blisko isprepletene mreže između politike i tajkuna sa višestrukim vezama i zajedničkim interesima na svakom nivou i u svakom delu gradskih institucija. Često uključuju porodične veze, unakrsno držanje poslovnih interesa i često kretanje pojedinaca između javne i privatne sfere, što se naziva „okretajuća vrata“.
Promenom Statuta Beograda, gradonačelnik će biti obavezan i odgovoran da uspostavi sistem odvraćanja od potencijalnih prevara i zloupotreba svih vrsta javnog interesa i da nadzire njegovo sprovođenje kako bi aktivno odvraćao potencijalne prevarante od izvršenja ili pokušaja izvršenja lažnih ili koruptivnih radnji.
Statutom ćemo definisati uspostavljanje „Odbora za reviziju, kontrolu trošenja resursa i upravljanje rizicima“, koji će biti nadležan za donošenje i sprovođenje Strategije za borbu protiv prevara i korupcije, kao i za razmatranje pojedinačnih izveštaja Službe za internu reviziju i Budžetske inspekcije, koje će u svom opisu posla imati obavezno otkrivanje prevara i korupcije.
Glavni službenici i menadžeri širom sistema gradskih organa, ustanova i preduzeća biće lično odgovorni za procenu rizika od prevare i korupcije u svojoj oblasti delovanja i, kao takvi, odgovorni su za sprovođenje odgovarajućih strategija i kontrolnih mehanizama kako bi upravljali ovim rizikom.
Interna revizija i Budžetska inspekcija imaće obavezu da posvete potpunu pažnju riziku od prevare kao deo pregleda interne revizije i budžetske inspekcije, što sada nije slučaj.
Sumnja na finansijsku neprikladnost od strane bilo koje treće strane koja je u poslovnim odnosima sa entitetima iz sistema grada biće predmet istrage. Ako se dokaže, ovo može rezultirati raskidom pojedinačnih ugovora i krivičnim gonjenjem ili građanskom tužbom radi povraćaja gubitka ekonomske supstance grada.
U dokazanim slučajevima finansijskog gubitka, grad će tražiti da se nadoknade svi ti gubici na bilo koji način koji smatra odgovarajućim. Ako je prevaru počinio zaposleni, gubitak se može nadoknaditi od bilo kojih novčanih sredstava koja pripadaju licu po prestanku radnog odnosa.
Propisima o finansijama grada i unutrašnjim sistematizacijama poslova i radnih mesta biće propisana odgovornost zaposlenih da prijave sve slučajeve sumnje na prevaru ili korupciju svom linijskom rukovodiocu ili direktno šefu revizije i upravljanja rizicima.
Gradonačelnik, članovi gradskog veća i rukovodioci svih organa i organizacija grada će biti kroz akte o sistematizaciji poslova direktno odgovorni za osiguranje odgovarajućeg nivoa interne kontrole i za eventualnu pojavu prevara, nepravilnosti i korupcije u delokrugu svog rada.
Donećemo Strategiju za borbu protiv korupcije za Grad Beograd i razviti dugoročni strateški program za suzbijanje korupcije, sumnjivih poslova, sukoba interesa itd., koja će se primenjivati ne samo na organe gradske i opštinske vlasti i uprave nego i na ustanove i komunalna preduzeća u nadležnosti grada Beograda. Oblasti koje su ključne su: politika javnog informisanja o odlučivanju gradske uprave i opštinskih uprava; transparentno budžetiranje i javno informisanje o budžetu; politika nabavki i obelodanjivanje ugovora i druge dokumentacije; politika upravljanja gradskom imovinom; odluke o subvencijama i donacijama; kadrovska politika i etika; politika prostornog planiranja i izgradnje.
Izveštaj o poštovanju antikorupcijskih standarda Beograda gradonačelnik podnosi Gradskom veću, a ono Gradskoj skupštini na godišnjem nivou.
Rigorozne sankcije za najviše rukovodioce i službenike nakon otkrivanja nedozvoljenog ponašanja kroz nadzor i kontrolne aktivnosti deluju kao delotvorno sredstvo odvraćanja od upuštanja u koruptivno ponašanje.
Implementiraćemo sistem upravljanja antikorupcijom u gradskoj vlasti Beograda prema međunarodnom standardu ISO 37001 koji daje smernice za kreiranje, primenu i kontrolu sistema upravljanja antikorupcijom (ABMS) u organizacijama. Ovaj sistem fokusiran je na pitanje podmićivanja na sve moguće načine, odnosno mita u privatnom, javnom i neprofitnom sektoru. Sistem za borbu protiv korupcije takođe pomaže organizaciji da izbegne ili ublaži troškove, rizike i štete povezane sa podmićivanjem, unapredi kredibilitet i ojača dobru reputaciju i poverenje u poslovnim odnosima.
Implementiraćemo komunikacioni alat „Ne daj da bude“ preko koga se mogu anonimno i poverljivo, preko eksterne veb stranice, prijaviti sve sumnjive koruptivne radnje.

Beograd i deca

BEOGRAD PRIJATELj DECE

Beograd je grad sa više od 335.000 stanovnika starosti do 18 godina. Sa rastom populacije, ova brojka će dalje rasti. Brzi rast Beograda i povećanje gustine naseljenosti predstavljaju izazov za grad u celini, a posebno za mlade. Beograd koji dobro funkcioniše za decu i mlade biće Beograd koji dobro funkcioniše za sve nas. Bilo da se radi o ulicama, mesnoj zajednici ili kvartu, moramo se odmaknuti od pristupa koji se odnosi samo na „omogućavanje igre“ i prihvatiti potencijal urbanog okruženja da planiramo i dizajniramo prostore koji stavljaju decu i mlade na prvo mesto.

Mere za poboljšanje uslova za decu i mlade:

Osiguraćemo svake godine po 300.000 evra u dinarskoj protivvrednosti kroz participativni budžet za projekte za decu i mlade, kako bi mladi i deca mogli da dožive praktičnu demokratsku participaciju u konkretnim okolnostima i u praksi.
Dok se grade novi stambeni kompleksi i zgrade širom Beograda, moramo osigurati da se potrebe mladih ljudi uzmu u obzir, te da imaju pristup društvenoj i fizičkoj infrastrukturi grada. To podrazumeva izgradnju parkova i otvorenih prostora u okviru naselja, čime će se povećavati mogućnosti za igru, kao i mogućnost da deca samostalno i bezbedno najkraćom rutom stignu do parkova, fiskulturnih sala i radionica.
Sve više mladih Beograđana pripada kategoriji hronično zapuštenih i umornih osoba, što nikako ne priliči njihovim godinama. Zapuštena deca se formiraju u frustrirane ljude. Mi ne pretpostavljamo rezultat; mi ga planiramo po tehnologijama i preporukama svetskih i kompetentnih institucija – NAUKA U STRUCI SA PRIMENLJIVOM PRAKSOM (NSP). Ovo uključuje kompetentan razvoj mentalnog, fizičkog i duhovnog zdravlja kroz autorizovane programe i sadržaje.
Gradonačelnik će formirati Radnu grupu/Savet za sprečavanje gojaznosti i fizičke neaktivnosti dece u Beogradu, sa ciljem da Beograd postane grad u kome svako dete može biti aktivno, a dizajniranjem okruženja (dostupni javni prostori) smanjiće se gojaznost dece.
Gradonačelnik Beograda će formirati jedinicu za prevenciju i smanjenje vršnjačkog nasilja, sastavljenu od interdisciplinarnih stručnjaka (psihologa, pedagoga, defektologa, stručnjaka za bezbednost, predstavnika policije, prosvete i roditelja).
Gradonačelnik bi trebalo da objavi strategiju za borbu protiv siromaštva dece u Beogradu, jer brojke pokazuju da mnogo dece u Beogradu raste u siromaštvu, što ima negativan uticaj na fizički i psihički razvoj mladih Beograđana. Mnoge porodice se zbog rasta troškova života bore da sastave kraj s krajem svakog meseca.
Ispitaćemo mogućnost dugoročnog rešenja za obezbeđivanje univerzalnog besplatnog školskog obroka za osnovce u beogradskim školama.
Povećaćemo sredstva iz gradskog i opštinskih budžeta posvećena stvaranju kvalitetnijih i dostupnijih uslova za dečju igru na otvorenim školskim i vanškolskim igralištima, kao i na drugim otvorenim prostorima u parkovima. Unapređivaćemo mobilnost infrastrukture (bezbedne pešačke i biciklističke staze) u okviru i između naselja.
Uspostavićemo fond za mlade Beograđane u iznosu od 5 miliona evra u dinarskoj protivvrednosti, sa ciljem da pomognemo mladima da ostvare svoj kreativni potencijal.

Gradonačelnik Beograda

ULOGA I ODGOVORNOST GRADONAČELNIKA/PREDSEDNIKA OPŠTINA U POGLEDU UPRAVLJANJA GRADOM I GRADSKIM OPŠTINAMA

Gradonačelnik i druga imenovana i postavljena lica na opštinskim i gradskim funkcijama treba da vide i da se zalažu za grad kao održivu zajednicu građana, koji žele pristupačnost stanovanja i posla, i koji vide i grade budućnost u Beogradu. Grad u kojem mladi mogu ostvariti svoje potencijale, u kojem su građanima dostupni pristupačno stanovanje, kvalitetna kulturna ponuda, kvalitetni i dostupni vrtići i škole, razvijena saobraćajna infrastruktura, kvalitetan javni prevoz, povoljne, dostupne i kvalitetne komunalne usluge, i svi drugi uslovi za dostojanstven život.

Problemi i rizici:

Statutom grada Beograda nisu sveobuhvatno i eksplicitno definisane obaveze i odgovornosti gradonačelnika i njegove većine u Gradskoj skupštini za očuvanje javnog dobra, za razvoj grada, za kvalitet života svih stanovnika Beograda, za jačanje kapaciteta gradskih i opštinskih vlasti, za transparentnost i odgovornost prema građanima, kao i za suzbijanje nezakonitosti i korupcije u radu gradskih struktura, za smanjenje siromaštva, i za dostupnost osnovnih usluga poput vode, stanovanja, kanalizacije, vrtića i škola.
Suprotno ustaljenoj decenijskoj praksi da gradonačelnik i članovi Gradskog veća odgovaraju partijskim šefovima, potrebno je promeniti smer i kulturu tako da oni odgovaraju za svoj rad odbornicima i građanima (nezavisno od partijske pripadnosti) redovnim podnošenjem izveštaja i javnim objavljivanjem podataka o rezultatima svog rada i rada gradske administracije.
Nadzorni mehanizmi nad radom gradonačelnika i Gradskog veća u vidu Gradske skupštine, građana i nezavisnih stručnjaka ili ne postoje ili formalno postoje, ali se suštinski zaobilaze i simuliraju, što povećava šanse za rast korupcije i nedelotvornog i neefikasnog razvoja grada i trošenja budžetskog novca.
Kapacitet gradonačelnika da deluje autonomno u razvoju grada je ozbiljno ograničen akcijama viših nivoa republičkih vlasti nad kojima gradonačelnik nema potpunu kontrolu, posebno u oblasti gradskog zemljišta, velikih infrastrukturnih projekata, kao i dugo uspostavljenom tradicijom klijentelizma i korumpiranim praksama unutar lokalne samouprave.
Gradonačelnik nema jasno definisanu odgovornost za izbalansiranost između ubrzanog rasta i širenja grada, s jedne strane, i socijalnih, saobraćajnih i ekoloških politika i akcija, koje treba da pozitivno utiču na kvalitet života svih stanovnika Beograda, a posebno stanovnika prigradskih opština i stanovnika sa niskim prihodima, a ne samo bogatog i povlašćenog sloja iz elitnih delova grada.
Aktima kojima se uređuju obaveze i odgovornosti gradonačelnika nisu jasno definisane odgovornosti za politiku i strateške ciljeve vezane za korišćenje i razvoj gradskog zemljišta, gde su koruptivne prakse najrazvijenije i nanose najveće štete građanima Beograda.
Ne postoji obaveza gradonačelnika da na svojoj zvaničnoj internet stranici objavljuje podatke ne samo o tome koliko je budžetskog novca potrošeno, nego i kakvi su efekti tog utroška, i u kojoj meri su godišnji ciljevi i prioritetne planirane potrebe ispunjene.

Mere koje je potrebno preduzeti za otklanjanje problema i rizika u radu gradonačelnika:

Potrebno je Poslovnikom o radu gradonačelnika i Statutom grada Beograda definisati obavezu gradonačelnika i Gradskog veća da dnevni red i dokumenta sa svakog sastanka, kao i doneta akta i dokumenta, budu dostupni javnosti na zvaničnom sajtu gradonačelnika, odnosno Gradskog veća.
Statutom grada Beograda treba definisati obavezu gradonačelnika da prisustvuje najmanje šest sastanaka Skupštine grada godišnje, koji će se nazivati „Vreme pitanja za gradonačelnika“, na kojima će on i članovi administracije biti u obavezi da budu ispitivani o svom radu od strane odbornika Skupštine.
Gradonačelnik je dužan da stoički podnosi kritička mišljenja koja se odnose na rezultate i način njegovog rada, u vezi sa obavljanjem njegove funkcije, bez obzira na to da li se oseća lično pogođenim tim mišljenjima.
Uvećemo striktnu primenu principa „efikasnosti i efektivnosti“ u radu gradskih struktura vlasti, preduzeća i ustanova u vlasništvu grada, što podrazumeva da se u skladu sa zakonskim obavezama gradonačelnik i Gradsko veće izveštavaju o rezultatima njihovog rada i ostvarenim učincima u odnosu na godišnje planove rada. Građani moraju da znaju šta je od investicionih projekata i kapitalnih ulaganja urađeno, a ne samo šta je planirano.
Potrebno je da građani i poreski obveznici budu upoznati sa tim koliko je budžetskog novca potrošeno i kakvi su efekti tog utroška, objavljivanjem tih informacija na zvaničnom sajtu gradonačelnika, odnosno Gradskog veća, uz objašnjenje u kojoj meri su ispunjeni godišnji ciljevi i prioritetne potrebe.
Gradonačelnik će nakon završetka svake finansijske godine pripremiti godišnji izveštaj o obavljanju statutarnih funkcija tokom godine, koji će sadržati procenu napretka u sprovođenju strategija, izjavu o svim ciljevima koji su na snazi u vezi sa sprovođenjem tih strategija, i procenu napretka organa uključenih u implementaciju tih strategija ka postizanju tih ciljeva, kao i sažetak informacija koje se odnose na obavljanje statutarnih funkcija organa.
Gradonačelnik će biti u obavezi da u skladu sa promenjenim Statutom grada Beograda donese politike i strategije vezane za razvoj i korišćenje zemljišta u Beogradu, kao i da potpiše izjave koje se odnose na opšte aspekte prostornog razvoja i drugih strategija.
Gradonačelnik će biti u obavezi da pripremi i objavi dokument pod nazivom „Strategija ekonomskog razvoja Beograda“, koji će sadržati procenu ekonomskih uslova u Beogradu i politike i predloge za ekonomski razvoj i regeneraciju grada. Ovaj dokument treba da uključi strategiju za promovisanje poslovne efikasnosti, investicija, i konkurentnosti u Beogradu.

Gradska i opštinska imovina

UPRAVLJANJE OPŠTINSKOM I GRADSKOM IMOVINOM – ZAKONITO, DOMAĆINSKI I TRANSPARENTNO

Opštinska i gradska imovina je ogroman resurs Beograda i Beograđana koji predstavlja osnovu za velike infrastrukturne projekte i izvor je ekonomskog rasta i zaposlenosti. Međutim, njome se ne upravlja efikasno, delotvorno i sa pažnjom dobrog domaćina zbog neefikasne organizacije, tehničke nekompetencije i drugih problema izazvanih korupcijom, neadekvatnim strategijama i programima. Prodaja „Beograđanke“ za 16,5 miliona evra, simbola srpske prestonice i nekada najviše zgrade u gradu, pokazuje kako gradska vlast nedomaćinski postupa sa javnom imovinom, rasprodajući je po bagatelnim cenama.

Državni revizor je zvanično potvrdio zaključkom da gradovi kao što su Beograd i Niš niti znaju čime upravljaju od imovine, niti naplaćuju rentanje prostora u skladu sa zakonom.

Problemi i rizici:

Opštinskom i gradskom imovinom Beograda se ne upravlja i ne raspolaže tehnički i finansijski kompetentno, transparentno i strateški, što dovodi do nedovoljne iskorišćenosti ovih resursa na štetu ekonomskog rasta i zaštite javnog interesa, što je potvrdio i Državni revizor.
Odluke o raspolaganju imovinom se donose reaktivno, bez normativno regulisanog planskog i izveštajnog analitičkog okvira i bez efikasnog sistema unutrašnjih kontrola za praćenje upravljanja i raspolaganja nepokretnostima (građevinsko i drugo zemljište, objekti, komunalna infrastruktura i sl).
Nisu uspostavljeni sveobuhvatni, ažurni i tačni registri i baze podataka o opštinskoj i gradskoj imovini, korisnicima zemljišta i objekata u vlasništvu grada, kao i informacije o zakupcima i uslovima pod kojima je imovina data u zakup.
Kod raspolaganja i upravljanja imovinom u javnoj svojini nije ustanovljena jasna odgovornost nadležnih organa i pojedinaca za ekonomski svrsishodno, delotvorno, efikasno i transparentno upravljanje gradskom imovinom, i nije osigurano da ta imovina bude u službi građana, ekonomskog rasta i zaštite javnog interesa grada Beograda.

Mere za otklanjanje problema i smanjenje rizika

Izradićemo analizu i reviziju stvarnog stanja, upravljanja i korišćenja svih tipova opštinske i gradske imovine (zemljište, tehnička infrastruktura, poslovni prostor, stanovi, prostorije mesne samouprave, službena vozila i druga imovina) i utvrditi da li se ista koristi na predviđen način, delotvorno i efikasno.
Donećemo strategiju investiranja u velika gradska područja u javnom vlasništvu koja će sadržati procenu potreba i razmere javnih i privatnih interesa.
Donećemo Strategiju upravljanja imovinom grada Beograda za period 2025–2030 kao obavezujući dokument i instrument za uspešnije upravljanje imovinom u vlasništvu ili na raspolaganju grada Beograda, kojom će se odrediti srednjoročni ciljevi i smernice upravljanja i raspolaganja, uz uvažavanje ekonomskih i razvojnih interesa grada, kao i godišnji plan.
Donećemo obavezujuća pravila za upravljanje opštinskom i gradskom imovinom, kao i imovinom komunalnih preduzeća i ustanova, uz mehanizme nadzora i kontrole nad upravljanjem imovinom, izveštavanjem o postignutim ciljevima i učincima upravljanja imovinom i preduzimanjem mera protiv onih koji ne postupaju u skladu sa regulativom.
Uspostavićemo softver „Registar jedinstvene evidencije nepokretnosti u svojini grada Beograda“ kao jedinstveno mesto za registraciju imovine, objavljen na internet stranici, koji će sadržati i informacije o nepokretnostima datim na raspolaganje drugim licima, registar korisnika imovine date u zakup ili na korišćenje, podatke o vrednosti i strukturi nefinansijske imovine.
Donećemo godišnji plan za raspolaganje i upravljanje imovinom grada Beograda koji će biti javno dostupan.
Propisaćemo način izveštavanja o upravljanju i raspolaganju opštinskom i gradskom imovinom, odnosno o ostvarenju strategije i plana upravljanja i raspolaganja imovinom u javnoj svojini.
Gradonačelnik će podnositi Gradskoj skupštini godišnji izveštaj o sprovođenju godišnjeg plana za raspolaganje i upravljanje gradskom imovinom.
Obezbedićemo tehničko-finansijske kompetencije i kapacitete, kao i metodologiju za procenu investicionog potencijala, vrednovanje, troškove održavanja, operativne troškove i druge finansijske činioce od značaja za upravljanje portfeljom zemljišta i objekata u javnoj svojini.

Gradska preduzeća

JAVNA I JAVNO-KOMUNALNA PREDUZEĆA: SINONIM ZA RASIPANJE SREDSTAVA I PREKOMERNO ZAPOŠLJAVANJE NESTRUČNIH STRANAČKIH KADROVA

U čemu su problemi?

Javna komunalna i druga preduzeća čiji je osnivač Grad (22 preduzeća), ustanove kulture, dečje i socijalne zaštite (50 ustanova), i 23 zdravstvene ustanove su dugo vremena postala sinonim za rasipanje javnih sredstava, promašene projekte radi promocije gradonačelnika i stranke na vlasti, visoku zaduženost, stranačko zapošljavanje i „mutne poslove“. U opštinama Grocka, Mladenovac, Obrenovac, Sopot i Barajevo deluju samostalna javna komunalna preduzeća.
Na pozicijama direktora gradskih preduzeća i članova nadzornih i upravnih odbora tih preduzeća u većini slučajeva su postavljeni poslušni stranački kadrovi, često sa „sumnjivim biografijama“ i bez potrebnih profesionalnih kompetencija i odgovarajućeg radnog iskustva. Oni se na Skupštini Grada biraju po pravilu bez rasprave i po hitnom postupku. Takvi kadrovi su podložni političkom uticaju, koji se manifestuje, između ostalog, u domenu stranačkog angažovanja za prikupljanje glasova i za primoravanje zaposlenih da glasaju za stranku na vlasti.
Gradska javna i komunalna preduzeća predstavljaju jedan od najproblematičnijih delova gradskog sistema u borbi protiv korupcije, sa potpunim sistemom „partijske kontrole“ i podele upravljanja između partijskih struktura i drugih centara neformalne moći (privatni interesi). Zakon o javnim preduzećima se praktično ne primenjuje.
Građani Beograda plaćaju cenu neefikasnosti, loših projekata i nedomaćinskog upravljanja finansijama i imovinom ovih preduzeća od strane nesposobnih i korumpiranih kadrova kroz lošiji kvalitet, veće cene i nedovoljnu dostupnost usluga, kao i kroz neadekvatno održavanje i zanavljanje tehničke infrastrukture (vodovod, kanalizacija, grejanje, odlaganje smeća i dr.).
Mnoga gradska preduzeća, kao što je na primer GSP, su u finansijskim dubiozama sa minusom od preko 20 miliona evra. Uprkos tome, v.d. direktori se ne smenjuju, a sve mere poslovne i organizacione konsolidacije svode se na uzimanje novih kredita za nabavku autobusa i tramvaja.

Mere za otklanjanje problema i smanjenje rizika

Sprovešćemo finansijsku konsolidaciju, racionalizaciju poslovanja i smanjenje nepotrebnih troškova (kartice, reprezentacija, zakup službenih vozila, troškovi službenih putovanja, bonusi, ugovori o delu) i time zaustaviti pogubnu praksu rasipanja javnih sredstava i „mutnih poslova“ stranački postavljene uprave i nadzornih odbora gradskih preduzeća.
Reorganizovaćemo organizacione i upravljačke strukture sa ciljem pojednostavljenja, ubrzanja i bolje koordinacije poslovnih procesa između uprave i stručnih službi, kako bi se uspostavile jasne hijerarhije odgovornosti i obaveza i mehanizmi interne kontrole.
Uvešćemo efikasne poslovne funkcije i mehanizme (interne kontrole, upravljanje rizicima, interna revizija i usklađenost poslovanja) pomoću kojih će zaposleni u javnim preduzećima imati veću mogućnost kontrole i saodlučivanja prilikom donošenja strateški važnih odluka.
Smanjićemo zaduženost gradskih preduzeća i uvesti posebnu regulativu kojom se zaduživanje na finansijskom tržištu namenski vezuje za konkretne projekte koji imaju jasnu funkciju poboljšanja efikasnosti, dostupnosti i delotvornosti pružanja javnih usluga radi poboljšanja kvaliteta života u Beogradu.
Direktori gradskih preduzeća i članovi nadzornih i upravnih odbora biće birani na javnom konkursu u skladu sa zakonom i aktima Grada, kroz transparentan i pravičan javni postupak koji mora uključivati objavu programa kandidata za direktora i jasno obrazloženje kriterijuma i rezultata vezanih za odluke o odabiru.
Eliminisaćemo „v.d. stanja“ direktora u gradskim preduzećima i ustanovama, čime ćemo smanjiti njihovu podložnost političkom uticaju, a sa druge strane jasno definisati i povećati njihovu ličnu odgovornost za zakonitost rada, rezultate u poslovanju i kvalitet pružanja usluga tih preduzeća.
U nadzorne odbore gradskih preduzeća imenovaćemo predstavnike Gradske skupštine, nezavisne stručnjake i predstavnike raznih društvenih grupa, kako bi se ojačala odgovornost za nadzor rada preduzeća i osigurao javni interes u upravljanju.
Kroz konsultacije sa strukom i zaposlenima, definisaćemo jasne ekonomsko-tehničke, socijalne i ekološke kriterijume prema kojima će se ocenjivati uspešnost upravljanja preduzećima u vlasništvu Grada i postaviti jasne godišnje ciljeve koje bi uprava trebala da ostvari uz autonomno upravljanje bez političkih pritisaka.
Prekinućemo praksu da gradska javna preduzeća funkcionišu kao instrument za stranačko zapošljavanje i mesto za stranačko uhlebljenje rukovodilaca i zaposlenih, kao i prekomerno zapošljavanje na ugovore o privremenim i povremenim poslovima i ugovorima o delu, čime se održava poslušnost.
Preispitaćemo ekonomski i organizacioni model javno-privatnog partnerstva gradskih preduzeća i Grada sa privatnim domaćim i inostranim subjektima, budući da ova vrsta ugovornih odnosa predstavlja sredstvo za „prikrivanje“ korupcije.
Ispitaćemo sve „promašene projekte“ javnih komunalnih preduzeća koji su preduzimani (a nisu završavani) ili su se pokazali neuspešnim i služili su prevashodno za promociju gradonačelnika i stranke na vlasti, dok građani plaćaju cenu nekompetentnosti i zloupotreba.
Uvešćemo digitalni nadzor nad javnim nabavkama komunalnih preduzeća, preko kojeg će biti lako pretraživati i videti sve sklopljene ugovore iz domena nabavki, uslove pod kojima su sklapani, ugovorne performanse i firme sa kojima su ti ugovori sklapani.

Gradsko zemljište u javnoj svojini

UPRAVLJANJE GRADSKIM ZEMLJIŠTEM U JAVNOJ SVOJINI

Najbolje iskoristiti zemljište: Promovisati efikasno korišćenje zemljišta i zadovoljiti potrebe rastuće populacije unutar ograničenih granica grada.

Problemi i rizici:

Nažalost, uspostavljena je decenijski štetna po javni interes praksa da se gradsko zemljište kao ključni višegeneracijski resurs stanovnika Beograda posmatra kao roba čijom prodajom i prekomernom izgradnjom se na kratak rok uvećavaju prihodi budžeta i „pune džepovi privatnih preduzeća i partijskih moćnika“. Sve to se dešava bez mogućnosti građana da odlučuju o tome da li će umesto parka, doma zdravlja, vrtića nići neboderi.
Garniture na vlasti u Republici, Beogradu, Novom Sadu i drugim većim gradovima svode ukupnu politiku upravljanja gradskim građevinskim zemljištem u javnom vlasništvu na otuđenje tog najvrednijeg javnog resursa „za sitne pare“ privatnim investitorima. To rezultira smanjenjem zemljišnog fonda, dok sredstva dobijena prodajom nisu dovoljna ni za programe uređenja građevinskog zemljišta u nadležnosti Republike i lokalne samouprave.
Umesto da se usvoji politika upravljanja gradskim zemljištem koja bi kao noseći instrument imala zakupnu cenu zemljišta, čime bi se obezbedio kontinuirani, dugoročni priliv sredstava za opremanje novog građevinskog zemljišta i očuvanje zemljišnog fonda u javnoj svojini, vlasti građevinsko zemljište u javnom vlasništvu prodaju „za sitne pare“ privatnim preduzećima bliskim njima.
Prošle godine je izmenjen Zakon o planiranju i izgradnji, čime je ukinuta naknada za konverziju zemljišta. Ovim je omogućeno poklanjanje strateški važnog resursa Beograda i drugih gradova malom broju privatnih investitora blisko povezanih sa najvišim partijskim strukturama na vlasti, na štetu opšteg interesa i interesa građana.
U Beogradu je vidljiv trend smanjenja ukupnog fonda poljoprivrednog zemljišta u korist urbanih zona i građevinskog zemljišta. Oko 70% teritorije Grada Beograda je poljoprivredno zemljište, koje je jedan od najznačajnijih sektora za ekonomski razvoj. Međutim, ono gubi utakmicu pod udarom prekomerne i nekontrolisane urbanizacije. Na primer, za izgradnju EXPO-a kompleksa izuzeto je 117 hektara poljoprivrednog zemljišta na Surčinskom polju.

Primeri štetnih praksi:

Poklanjanje najkvalitetnijeg gradskog građevinskog zemljišta privatnim preduzećima: Prodaja nekoliko hektara Marine Dorćol (u okviru Luke Beograd) za 32 miliona evra češkoj kompaniji „MD Investment“, iako je vrednost ovog građevinskog zemljišta procenjena na više od milijardu evra.
Privatizacija Luke Beograd (200 hektara industrijskog zemljišta) prodata je 2005. godine pod sumnjivim okolnostima za 40 miliona evra. Nakon izmena urbanističkih planova, ono je pretvoreno u građevinsko zemljište, čime je njegova vrednost porasla na više milijardi evra. A šta su od te privatizacije dobili građani Beograda?

Mere za otklanjanje problema i smanjenje rizika:

Promenićemo politiku Grada u sektoru građevinskog zemljišta u javnoj svojini radi održivosti na dugi rok i očuvanja fonda javnog zemljišta. Rezervisati javno zemljište za buduće potrebe, kao što su neprofitno stanovanje i distribucija javnih objekata (škole, domovi zdravlja, vrtići, objekti kulture).
Zaustavićemo ukorenjenu štetnu koruptivnu praksu u kojoj privatni investitori i partijski moćnici, u sprezi sa neetičnim institucionalnim arhitektama i urbanistima, utiču na planiranje i korišćenje prostornog razvoja grada. Ova praksa dovodi do prekomerne izgradnje i otimanja gradskog zemljišta u privatno vlasništvo, na štetu javnog interesa.
Ustanovićemo registar građevinskog zemljišta i drugih nepokretnosti u svojini grada Beograda, kojim će se obezbediti pouzdanost i javna dostupnost svim zainteresovanima, umesto samo korisnicima javne svojine, što je sada slučaj.
Propisaćemo na nivou grada detaljne kriterijume i smernice za otuđenje gradskog zemljišta. Umesto sadašnjeg kriterijuma „povećanje zaposlenosti“, novi kriterijumi će odražavati strategiju ekonomskog razvoja gradova i opština, kao i druge politike i strategije (privredni razvoj, saobraćaj, zaštita životne sredine).
Zaustavićemo nekontrolisano širenje gradskog građevinskog zemljišta na račun industrijskog, poljoprivrednog, šumskog i vodnog zemljišta kao ograničenih i vrednih resursa. Ovi resursi treba da budu zalog za budućnost generacija koje će živeti u Beogradu u narednim decenijama i vekovima.
Obezbedićemo da cilj bude trajni i održivi razvoj Beograda, a ne haotični nagli rast. Ovo ćemo postići prostornim i razvojnim planiranjem koje kontroliše širenje privatnog građevinskog zemljišta i sprečava devastaciju građevinskog, industrijskog i poljoprivrednog zemljišta i objekata i infrastrukture na tom zemljištu u javnoj svojini. Fokus će biti na očuvanju i održivom upravljanju zemljišnim fondom u javnom vlasništvu, neophodnim za zadovoljenje potreba budućih generacija.
Obavezaćemo urbanističke planere donošenjem jasnih obavezujućih smernica da gradsko zemljište u javnoj svojini ne bude predmet samo tržišne logike i interesa privatnih investitora (kao što je sada slučaj). Umesto toga, donošenjem gradske regulative održavaće se ravnoteža između tržišnog i javnog interesa.

Zelene površine

NEĆEMO DOZVOLITI DA BETON PREKRIJE ZELENILO BEOGRADA

Problemi i rizici:

Prema Planu generalne regulacije (PGR) sistema zelenih površina Beograda, ukupno oko 12% teritorije Beograda je pod zelenim površinama, što je manje od 10.000 hektara. Od toga, javne zelene površine (bez šuma i vlažnih staništa) čine svega 2,9% površine grada.
Prema podacima Evropske agencije za životnu sredinu (EEA), Beograd se nalazi na 28. mestu od 37 analiziranih gradova u Evropi po udelu zelenih površina. Gradovi slične veličine, kao što su Prag, Sofija i Stokholm, kotiraju se od 1. do 15. mesta.
Od 2010. godine, Beograd je izgubio preko 20% svojih zelenih površina, tako da sada ima samo 20% zelenila u odnosu na ukupnu površinu grada, što je duplo manje od evropskog proseka.
U odnosu na 1990. godinu, u 10 gradskih opština došlo je do smanjenja zelenih urbanih površina i šuma za oko 13%, dok su se naselja i infrastruktura proširili za preko 30%, odnosno na preko 5.000 hektara.
Dok se u skoro svim evropskim gradovima ozelenjavanje razvija velikom brzinom, u Beogradu je ubrzan trend betoniranja slobodnih površina. Primer za to je Trg Republike, koji je renoviran pre nekoliko godina, kada su umesto zelenila postavljene granitne ploče koje su stvorile veliko ostrvo toplote i promenile mikroklimu samog jezgra centra.
Privatni investitori svaki park i zelenu površinu gledaju kao potencijalne kvadrate za profit, što najvećim delom uspevaju jer im to dopuštaju gradske strukture na vlasti.
Umesto da bude prioritet gradskih vlasti, prema zelenilu se odnosi neodgovorno i štetočinski, što će imati dugoročne negativne posledice po očuvanje svežeg i čistog vazduha, hlađenje prostora i upijanje padavina, čime su direktno pogođeni najveći broj građana.
Plan generalne regulacije sistema zelenih površina Beograda ostavlja mogućnost da se kroz njegovu razradu na zahtev privatnih preduzeća sprovodi prenamena zelenih površina bez učešća javnosti, uz pogodovanje interesima privatnih investitora da na uštrb zelenih površina „ugrađuju svoje kvadrate i profit“ na štetu opšteg interesa i interesa građana, koji nisu uključeni u javnu raspravu pre usvajanja urbanističkih projekata.
Avala i Kosmaj obuhvataju prostor sa izuzetnim karakteristikama i elementima kulturnih i prirodnih vrednosti, koji je danas bez definisanog identiteta i dugoročnog razvojnog plana neuređen, sa ubrzanim devastiranjem, na štetu turizma, zaštite životne sredine i zaštite kulturno-istorijskih i prirodnih vrednosti.

Mere za otklanjanje problema i smanjivanje rizika:

Ako ne preduzmemo hitne mere za promenu GUP-a i Plana generalne regulacije sistema zelenih površina Beograda, zelenilo će biti prekriveno komercijalno-stambenom izgradnjom koja će za samo deset godina dovesti do toga da ćemo umesto zelenilom biti okruženi betonom.
Zabranićemo da se kroz usvajanje urbanističkih projekata na zahtev privatnih preduzeća menjaju namene zelenih površina utvrđene Planom generalne regulacije sistema zelenih površina Beograda.
Produžićemo rok za prezentaciju urbanističkih projekata na ranom javnom uvidu sa 7 na 20 dana, kako bi se izbegle situacije da se menjaju namene zelenih površina u skladu sa parcijalnim interesima privatnih preduzeća za izgradnjom komercijalnih prostora i skupih stambenih kvadrata, a na štetu interesa građana (slučajevi u blokovima na NBGD, plan uz Zaplanjsku ulicu i sl.) koji sada nisu uključeni u proces donošenja odluka.
Planskim dokumentima grada definisaćemo obavezujuće povećanje udela javnih zelenih površina sa 2,83% na 10% u periodu do 2040. godine.
Promenom pravila za uređenje i građenje za zelene površine koje su u okviru drugih površina javne namene (škole, vrtići, bolnice), normative za otvoreni prostor po učeniku povećaćemo za 50%, kroz veća dečja igrališta, drvorede i sl. I kod stambene izgradnje ćemo povećati normative za zelenu površinu za 50% u odnosu na postojeće.
Izvršićemo reviziju Plana generalne regulacije grada Beograda i zabranićemo prenamenu zelenih površina u Beogradu u gradsko građevinsko zemljište.
Povećaćemo zelene površine u Beogradu po stanovniku sa 5 na 15 metara po glavi stanovnika do 2030. godine, što je bliže evropskom standardu.
Započećemo proces formiranja šumskog pojasa oko grada Beograda, kako bismo ublažili posledice klimatskih promena i učinili život u gradu zdravijim i podnošljivijim.
Revizijom urbanističkih razvojnih planova zaštitićemo velike zelene površine (Kalemegdan, Tašmajdanski park, Veliko ratno ostrvo, Park prijateljstva i Tašmajdanski park) i park-šume (Košutnjak, Zvezdarska šuma, Bojčinska, Lipovačka šuma i dr.), parkiće i drvorede, kao i zelene površine stambenih naselja.
Dunav i Sava su jedni od najvažnijih elemenata gradskog pejzaža koji se uklapaju u istorijske vrednosti grada i atraktivan su faktor koji treba osmišljeno i strateški uključiti u razvojne potencijale, kroz dobijanje većih pešačkih površina i atraktivnih sadržaja u interesu građana, a ne samo investitora i stranačkih moćnika.
Donećemo desetogodišnji plan za stvaranje novih kvalitetnih prostora (parkovi, drvoredi, trgovi) sa identitetom i sadržajima, tako da će to biti prostori zadržavanja, okupljanja i socijalizacije stanovnika.
Intenziviraćemo pošumljavanje, kako bi se broj zasađenih stabala u Beogradu povećao za 20% u narednih 10 godina.
Postavićemo moderno oblikovane javne česme tamo gde nedostaju, kako bi pitka voda bila dostupna građanima u javnom prostoru.
Uvešćemo strožije kriterijume za parkiranje na zelenim površinama, kao i zabranu krčenja šuma unutar parkova i komercijalizacije njihovog korišćenja. Rubne zone parkova zaštitićemo od dalje urbanizacije.
Zelenilo i šume u perifernim zonama gradskih opština Rakovica, Obrenovac, Zvezdara, Voždovac

Javne nabavke, nadzor i kontrola

ISKORENIĆEMO PRAKSU „JAVNA NABAVKA SE PRVO NAMESTI, A ONDA RASPIŠE“ I TAKO UŠTEDETI GRAĐANIMA BEOGRADA GODIŠNJE NAJMANJE 400 MILIONA EVRA.

Problemi i rizici:

Pravila javnih nabavki nisu jednaka za sve zainteresovane preduzetnike, jer su decenijama uspostavljeni nezakoniti oblici favorizovanja i klijentelizma. Poslove dobijaju ponuđači u sprezi sa korumpiranim gradskim moćnicima i pojedincima iz administracije.
Prema podacima OECD-SIGMA, najmanje 25%-35% poslova koje sklapa javni sektor rezultat je nekonkurentnih javnih nabavki u kojima u proseku učestvuje 1,4 ponuđača. Poslove gotovo uvek dobija favorizovan ponuđač povezan sa partijskim i administrativnim strukturama u gradskoj vlasti.
Privatni sektor je izgubio poverenje u institucije i pravnu državu, pa se uklapa u koruptivne šeme koje zaobilaze Zakon o javnim nabavkama. Ponuđačima koji ne podnesu ponudu ili podnesu neuspešnu ponudu nude se podugovori ili ugovori od izabranog ponuđača, sa ciljem podele dobiti od nelegalno postignute više cene.
Cene u koruptivnim ugovorima su između 25%-40% više nego da je nabavka sprovedena bez nameštanja. Ovim se iz gradskog i opštinskih budžeta preliva u privatne džepove najmanje 400 miliona evra.
Korupcija rezultira gubitkom javnih resursa kroz preuveličane troškove, pogrešnu alokaciju budžetskih izdataka ili slabiji kvalitet robe, usluga i radova, kao što su projekti „Rekonstrukcija Trga Republike“ i „Fontana na Slaviji.“ Oni koji daju mito za javne radove traže povrat novca kroz veštačko povećanje cena, naplatu za neizvršene radove i usluge ili korišćenje lošijih materijala.
Iako je Krivičnim zakonikom (član 228) propisano krivično delo „zloupotreba u vezi sa javnom nabavkom,“ mali je broj krivičnih postupaka protiv javnih funkcionera za nameštanje javnih nabavki.

Da bismo sprečili da se najmanje 400 miliona evra svake godine odlije u privatne džepove zbog koruptivnih javnih nabavki, preduzećemo sledeće mere:

Raskrstićemo s praksom favorizovanja subjekata za koje se unapred zna da će dobiti poslove finansirane iz budžeta. Na taj način ćemo stvoriti uštede i privući najkvalitetnija preduzeća koja će poslove obavljati kvalitetno i u roku.
Formiraćemo Gradsku kancelariju za praćenje i kontrolu javnih nabavki, koja će biti elektronski povezana sa svim organima uprave i preduzećima koja sprovode nabavke. Informacije će biti dostupne u realnom vremenu, a u slučaju sumnjivih aktivnosti obaveštavaće se nadležni organi.
Uspostavićemo elektronski „Registar ugovora i okvirnih sporazuma o javnim nabavkama“ kako bi se na jednom mestu pratili ugovori sklopljeni od strane gradskih organa i preduzeća, kao i njihovo izvršenje u realnom vremenu.
Svaki ugovor sklopljen bez najmanje tri ponude i ugovori kod kojih se tokom realizacije „probijaju rokovi“ ili „menjaju cene i specifikacije“ biće predmet ispitivanja Budžetske inspekcije i Službe za internu reviziju.
Za zloupotrebe javnih nabavki za koje postoji sumnja na krivično delo, bez odlaganja će se obaveštavati policija i tužilaštvo.
Preciziraćemo odgovornost za „disciplinski prekršaj“ i za „krivično delo u vezi sa javnom nabavkom“ za sve rukovodioce i zaposlene odgovorne za javne nabavke, kroz izmenu akata o unutrašnjoj organizaciji i sistematizaciji radnih mesta.
Povećaćemo konkurentnost javnih nabavki i unaprediti kvalitet dobara, radova i usluga kroz poštovanje principa „vrednost za novac.“
Sve nepravilnosti u javnim nabavkama, ustanovljene od strane nadležnih organa, biće javno objavljene u Godišnjem izveštaju Gradonačelnika i predmet rasprave u Skupštini grada Beograda.

Javni toaleti

Javni toaleti su vitalni objekti kako za Beograđane, tako i za posetioce grada. Oni su posebno važni za određene grupe, uključujući osobe sa invaliditetom, starije ljude, roditelje sa malom decom, trudnice, kao i turiste koji su manje upoznati sa svojom okolinom.

Problemi:

Više od polovine Beograđana nema pristup javnim toaletima na teritoriji svoje opštine. Svi postojeći javni toaleti (20) nalaze se u samo sedam beogradskih opština, dok u preostalih deset ne postoje. Opština Novi Beograd, sa preko 200.000 stanovnika, ima samo jedan javni toalet, dok Palilula i Zemun, sa preko 180.000 stanovnika, imaju po dva javna toaleta.
Poređenja radi, Beč, sa oko 1,9 miliona stanovnika, ima više od 300 javnih toaleta.
Postojeći javni toaleti u Beogradu se ne održavaju adekvatno. Nedostatak sapuna, oštećenja sanitarija, loše čišćenje i neispravna oprema (npr. sušači za ruke) predstavljaju ozbiljan problem.
Sredstva koja se izdvajaju za održavanje javnih toaleta nisu dovoljna.

Mere za otklanjanje problema:

Udvostručićemo sredstva za sanaciju postojećih javnih toaleta, poboljšanje tekućeg održavanja i prilagođavanje deci, starijim osobama i osobama sa invaliditetom.
Obezbedićemo sredstva da sve gradske opštine dobiju javne toalete, a najveće opštine dobiju duplo više javnih toaleta u naredne dve godine.
Donećemo standarde i pravila za projektovanje, izgradnju i održavanje besplatnih javnih toaleta.

Kontrola i nadzor nad trošenjem javnog novca i resursa

SLUŽBA ZA INTERNU REVIZIJU I BUDŽETSKA INSPEKCIJA ĆE NEZAVISNO, TRANSPARENTNO, EFIKASNO I SA PUNIM KAPACITETOM KONTROLISATI TROŠENJE JAVNOG NOVCA I UPRAVLJANJE GRADSKOM I OPŠTINSKOM IMOVINOM.

Nedostatak efikasnog nadzora i kontrole nad trošenjem novca iz gradskog budžeta dovodi do zloupotreba i korupcije. Primer je mreža fantomskih organizacija koje su, pod maskom brige za mlade, učenike i žene, lažirale izveštaje i izvukle milione dinara iz gradskog budžeta. Ova masovna zloupotreba prošla je nezapaženo od strane svih kontrolnih institucija grada Beograda: internih kontrola u gradskim sekretarijatima, Trezora grada Beograda, Budžetske inspekcije, Službe za internu reviziju i Državne revizorske institucije.

Problemi:

Postoje različiti nadzorni mehanizmi i sistemi kontrole trošenja budžetskog novca i raspolaganja gradskim zemljištem i objektima (interne kontrole, Budžetska inspekcija, Služba za internu reviziju), ali se oni ne primenjuju ili ne daju efikasne rezultate.
Budžetska inspekcija i Služba za internu reviziju su pod direktnim uticajem gradonačelnika. Sa nedovoljnim brojem inspektora i revizora i neadekvatnim primanjima, podložni su političkim pritiscima i koruptivnim rizicima.
Izveštaji o internoj reviziji i zapisnici budžetske inspekcije su nedostupni javnosti, pa čak i članovima Gradskog veća i odbornicima Skupštine grada.
Služba za internu reviziju i Budžetska inspekcija retko ispituju zloupotrebe javnih resursa u projektima sa najvećim rizikom i potencijalnom štetom za javni interes, poput javnih nabavki, javnog-privatnog partnerstva, infrastrukturnih projekata, upravljanja gradskom imovinom i drugih oblasti.
Glavni budžetski inspektor i rukovodilac Službe za internu reviziju postavljaju se na osnovu partijskih kriterijuma, bez konkursa i provere stručnosti, profesionalnosti i moralnog integriteta.

Mere za otklanjanje problema i rizika:

Gradska služba za reviziju biće obrazovana kao poseban organ Statutom grada, čime će se osigurati njena nezavisnost i samostalnost u radu.
Osnovaćemo novi Odbor za koordinaciju i nadzor nad kontrolom trošenja javnih sredstava i upravljanja gradskom imovinom u okviru Gradskog veća, pod čijom će kontrolom biti Gradska služba za internu reviziju i Budžetska inspekcija.
U Skupštini grada osnujemo Savet za finansije i kontrolu budžetskih sredstava, kojim će predsedavati najmanja opoziciona stranka, dok će zamenici biti iz redova drugih opozicionih stranaka. Predsedavanje će se menjati svake godine po principu rotacije.
Povećaćemo broj budžetskih inspektora i internih revizora za 30%, uz povećanje zarada i poboljšanje materijalnih uslova rada, približno primanjima revizora iz Državne revizorske institucije.
Najmanje 60% inspekcijskih kontrola i revizija usmerićemo na oblasti sa najvećim rizikom od zloupotreba i korupcije: infrastrukturne projekte, upravljanje imovinom grada, saobraćaj, javno-privatna partnerstva, urbanizam i građevinarstvo, zaštitu životne sredine, zapošljavanje i upravljanje ljudskim resursima.
Pojedinačni revizorski izveštaji, kao i godišnji planovi i izveštaji ovih službi biće integralno objavljeni na veb stranicama Službe interne revizije i Budžetske inspekcije grada Beograda.
Javno dostupna baza preporuka Službe interne revizije i baza krivičnih i prekršajnih prijava Budžetske inspekcije biće dostupne javnosti, uključujući i rezultate sudskih postupaka.
Rukovodioci Službe za internu reviziju i Budžetske inspekcije će pored Gradonačelnika podnositi godišnje izveštaje o rezultatima rada Gradskom veću i Savetu za kontrolu trošenja budžetskih sredstava.
Direktora Službe interne revizije imenovaće Gradsko veće za budžet i finansije na predlog Gradonačelnika, nakon javnog konkursa, na period od osam godina. Razrešenje će biti moguće samo odlukom Gradskog veća uz odobrenje većine od najmanje dve trećine članova.

Kulturno i istorjisko nasleđe Beograda

ZAŠTITA, OČUVANJE I RAZVOJ KULTURNOG, URBANISTIČKOG I ISTORIJSKOG NASLEĐA

Beograd poseduje arhitektonsko, istorijsko, kulturno i urbanističko blago, sa kulturnom baštinom od izuzetne vrednosti koja traje već deset vekova. Ovo nasleđe je ponos svih Beograđana, a njegova zaštita i očuvanje za buduće generacije mora biti prioritet i obaveza svake vlasti u gradu. Očuvanje arhitekture, urbanizma i kulturnog nasleđa jedan je od pokazatelja razvijenosti društva, dok će se Beograd poslednjih 15 godina pamtiti po betoniranju, kladionicama i tržnim centrima, naspram nebrige i devastacije kulturnog i istorijskog nasleđa.

Problemi i rizici:

U poslednjih 20 godina, Beograd je doživeo arhitektonski i kulturološki napad od privatnog kapitala, uz podršku gradskih vlasti i Zavoda za zaštitu spomenika kulture, koji bi trebalo da čuvaju nasleđe, ali umesto toga favorizuju „investitorski urbanizam.“
Primer urbanističke zloupotrebe je devastacija Kalemegdana izgradnjom stambeno-poslovnog kompleksa „K-District“, na kulturno zaštićenom području, čime je onemogućeno dalje istraživanje i revitalizacija Kalemegdanske tvrđave.
Kulturna baština i prirodne vrednosti Beograda nisu dovoljno prepoznate i ne koriste se kao razvojni resursi.
Grad nema jasno definisanu politiku i planove za upravljanje kulturnim dobrima, a ulaganja u zaštitu kulturnog nasleđa su nedovoljna.

Mere za rešavanje problema:

Donošenje srednjoročnog plana upravljanja kulturnom baštinom, kao sveobuhvatnog dokumenta koji definiše mere za očuvanje istorijskih i kulturnih vrednosti Beograda.
Uključivanje stručnjaka i javnosti u izradu dugoročnog plana za očuvanje starog gradskog jezgra Beograda.
Osnivanje „Fonda za očuvanje starog jezgra Beograda“ radi obezbeđenja dodatnih finansijskih sredstava za zaštitu kulturnog i istorijskog nasleđa.
Povećanje budžetskih sredstava za zaštitu, rehabilitaciju i regeneraciju gradskog jezgra za 30%.
Zabrana izgradnje visokih zgrada na područjima kulturno-istorijske baštine i donošenje urbanističkih pravila koja će osigurati njihovu zaštitu.
Povećanje ulaganja u obnovu fasada zgrada od kulturnog i istorijskog značaja, kao i uklanjanje grafita sa ovih objekata.
Hitna rekonstrukcija „Železničke stanice Beograd“ (Istorijski muzej) i Umetničkog paviljona „Cvijeta Zuzorić“ do kraja 2025. godine.
Obezbeđivanje novog prostora za „Muzej Nikole Tesle“ do 2026. godine.
Uvođenje strogih smernica za uređenje javnog prostora u centralnom delu grada, uključujući zoniranje otvorenih prostora i postavljanje novog osvetljenja.
Zabrana izgradnje trgovačkih centara u užem gradskom jezgru.
Rešavanje pitanja propalih objekata u Knez Mihailovoj ulici, poput „Mitićeve robne kuće“, koji narušavaju izgled starog dela Beograda.

Lokalna demokratija

OMOGUĆIĆEMO GRAĐANIMA DA SUŠTINSKI UČESTVUJU U PROCESIMA OBLIKOVANJA SADAŠNJOSTI I BUDUĆNOSTI GRADA I UPRAVLJANJU RESURSIMA U GRADSKOM I OPŠTINSKOM VLASNIŠTVU.

Učešće građana biće ključni element naše politike u Beogradu. Samo ako znamo brige i zahteve ljudi, možemo poboljšati kvalitet njihovog života i našu zajedničku budućnost na održiv način. Ovo posebno važi za građane srednjih godina i mlade: oni treba da igraju aktivnu ulogu u oblikovanju budućnosti Beograda. Zajedno možemo unaprediti Beograd sadašnjosti i oblikovati Beograd budućnosti.

Problemi:

Nedovoljna informisanost i neadekvatna uključenost stanovnika Beograda u procese urbane transformacije dovode do problema kao što su smanjenje zelenih površina, saobraćajne gužve, buka i zagađenje vazduha, loše održavani putevi i javni prostori, što utiče na smanjen kvalitet života i nezadovoljstvo građana.
Nedostatak garancija gradskih vlasti za transparentnost i zakonitost u radu zahteva promenu ustaljenih obrazaca ponašanja od Skupštine grada do službenika lokalne samouprave.
Ne postoji suštinsko učešće građana i civilnog društva u borbi protiv korupcije i zloupotreba od strane gradskih i opštinskih vlasti i preduzeća.

Mere za otklanjanje problema i rizika:

Aktivno ćemo podržavati pravo građana na direktno učešće putem inicijativa, zborova, peticija, mesnih zajednica i drugih oblika izjašnjavanja, kako bi uticali na odluke koje dugoročno menjaju lokalnu zajednicu i kvalitet života.
Povećaćemo ovlašćenja veća gradskih opština i mesnih zajednica kao mesta odlučivanja najbližih građanima.
Unapredićemo transparentnost rada gradskih organa i omogućiti građanima pristup informacijama o planiranim ciljevima i učinku vlasti, uz omogućavanje građanskog nadzora i učešća u procesima planiranja.
Omogućićemo jednostavnije podnošenje građanskih inicijativa i predloga, uz obavezu da se razmatraju u kratkom roku i da podnosioci dobiju povratne informacije elektronskim putem.
Osiguraćemo učešće lokalnih aktera u ranoj fazi izrade strategija i planova kako bi oni odražavali stvarne potrebe i interese građana.
Ujednačićemo razvoj grada u svim opštinama i omogućiti stanovnicima prigradskih opština ravnopravno uključivanje u politički, ekonomski i kulturni život.
Participacija će biti stručno vođen proces kontinuiranog uključivanja različitih društvenih grupa u urbanu transformaciju, sa posebnim akcentom na dostupnost informacija svim društvenim grupama.

Promena načina upravljanja gradom

UVOĐENJE NOVOG NAČINA UPRAVLJANJA GRADSKOM UPRAVOM, USTANOVAMA I JAVNIM KOMUNALNIM PREDUZEĆIMA

Nažalost, proteklih 10 i više godina upravljanje Beogradom nije bilo usmereno ka pravednijem i održivom društvu, već je bilo zarobljeno u štetnom razvojnom modelu zasnovanom na partokratskom autoritarnom načinu upravljanja Gradom, koji je pogodovao korupciji i kriminalnom bogaćenju uskog kruga partijskih moćnika na vlasti i njima bliskih tajkuna, na štetu svih građana i poslovnih subjekata. Pokazalo se da institucije ne funkcionišu, da nema koordinacije i kontrole, te da nedostaju kapaciteti potrebni da se odupru razaranju javnog interesa i dobrobiti stanovnika Beograda.

Sa nama, Beograd dobija šansu da se zaštiti javni interes i dobrobit stanovnika našeg Grada i da se razvija na održivim i zdravim osnovama. Da bismo to postigli, prvo ćemo promeniti način na koji se upravlja i efektivno koristiti sve poluge promene koje Grad ima na raspolaganju:

UNAPREĐENJE LOKALNE DEMOKRATIJE

Umesto dosadašnje prakse dominacije partokratije i centralizovanog odlučivanja o resursima i potencijalima kojima raspolaže grad Beograd, u okviru uskog kruga moćnika iz partije na vlasti i njima bliskih povlašćenih biznismena, što dovodi do marginalizovanja građana-birača izvan izbornog procesa, aktivno ćemo podržavati pravo građana Beograda kao nosilaca suvereniteta da direktnim učešćem preko inicijativa građana, zborova građana, peticija, mesnih zajednica, prava na pritužbu građana, konsultacija u okviru tematskih foruma i drugih oblika direktnog izjašnjavanja predlažu donošenje odluka koje za posledicu imaju dugoročne promene u lokalnoj zajednici, odnosno odluke i mere koje utiču na kvalitet njihovog života ili se tiču većine građana.

Dijalog između izabranih odbornika i građana ključan je za uspostavljanje poverenja građana i institucija i jača njihov legitimitet, ali takođe pozitivno utiče na delotvornost njihovih odluka i mera.

Umesto „deklarativnog“ zalaganja za korišćenje direktnog učešća građana, olakšaćemo način upućivanja građanskih inicijativa i predloga skupštini Grada i skupštinama opština, sa obavezom da se iste razmatraju u kratkom roku i da se o ishodu istih obavesti javnost elektronskim putem.

Osiguraćemo efektivno i eksplicitno učešće lokalnih aktera na nivoima opština i mesnih zajednica, kao i Grada Beograda (organizacije civilnog društva, profesionalna, strukovna i druga udruženja, mediji, privatni sektor, nezavisne stručne institucije i građani) kako bi mogli suštinski, već u ranoj fazi izrade strategija, javnih politika, prostornih, urbanističkih, finansijskih i drugih planova, da utiču na to da isti odražavaju stvarne potrebe i interese Beograđana, kao i razvojne potencijale Beograda.

NULTA TOLERANCIJA NA KORUPCIJU I ZLOUPOTREBU JAVNOG INTERESA

Odsustvo adekvatne javnosti i transparentnosti u radu Gradske uprave za sve građane omogućava prikrivanje korupcije od pravne i političke osude, što pogoduje razvoju korupcije i svih vrsta zloupotreba javnih resursa na štetu interesa građana i privrede Beograda.
Otvorenost i transparentnost predstavljaju temelj za razvoj poverenja između građana i institucija, a put do njega vodi preko prava građana da znaju šta radi javna uprava i da na osnovu toga mogu da ocene njen rad i pozovu javnu upravu na odgovornost.

Odmah po ukazanom poverenju preduzećemo hrabre i efektivne mere za otklanjanje ključnih rizika (institucionalnih, organizacionih, normativnih i praktičnih) za nastanak korupcije, zloupotreba i nepravilnosti u poslovanju.

Uz poverenje građana, preduzećemo sledeće mere:

Formiraćemo Tim za reformu Gradske uprave, koji će pripremati detaljne predloge modernizacije: uvođenjem novih kriterijuma kojima će se rukovoditi performanse Gradske uprave, uključujući transparentnost, planiranje, upravljanje prema ciljevima, kontrolu upravljanja i evaluaciju rezultata javnih politika, kao i efektivnost u skladu sa postavljenim ciljevima.
Donećemo Strategiju za borbu protiv korupcije za Grad Beograd i razviti dugoročni strateški program za suzbijanje korupcije, sumnjivih poslova, sukoba interesa i sličnih problema, koji će se primenjivati ne samo na organe Gradske i opštinske vlasti i uprave nego i na ustanove i komunalna preduzeća u nadležnosti Grada Beograda. Ključne oblasti su: politika javnog informisanja o odlučivanju Gradske uprave i opštinskih uprava; transparentno budžetiranje i javno informisanje o budžetu; politika nabavki i obelodanjivanje ugovora i druge dokumentacije; politika upravljanja gradskom imovinom; odluke o subvencijama i donacijama; kadrovska politika i etika; politika prostornog planiranja i izgradnje.
Gradonačelnik će podnositi godišnji izveštaj o poštovanju antikorupcijskih standarda Gradskom veću, koje će zatim izveštaj podnositi Gradskoj skupštini.
Rad Gradske skupštine i njenih tela objavljivaće se u medijima i preko veb stranice Gradske skupštine, na kojoj će biti dostupni dnevni red sednica Gradske skupštine i njenih radnih tela, pojedinačna glasanja o predlozima akata, kao i drugi materijali o kojima raspravljaju Gradska skupština i radna tela. Takođe, biće dostupna pitanja i predlozi gradskih odbornika i odgovori na njih, zapisnici sa sednica Gradske skupštine i radnih tela, kao i drugi materijali i informacije u vezi sa radom Gradske skupštine.
Materijali za sednice Gradske skupštine, skupština gradskih opština i radnih tela, kao i zapisnici sa istih, biće dostupni javnosti najmanje 10 dana unapred, u obliku lakom za razumevanje prosečnom stanovniku Beograda.
Obezbedićemo mogućnost daljinskog pristupa radnim telima, komisijama i odborima, ne samo za članove već i za javnost, kao i elektronski sistem za povratne informacije i javnu diskusiju.
Kroz sistem otvorenih podataka i pristup arhivi snimaka sednica, glasanja odbornika, omogućićemo praćenje rada i glasanja svih odbornika Skupštine grada i Gradskih opština. Omogućićemo lične sastanke i konsultacije između birača i predstavnika Gradske skupštine i Gradske uprave.
Donećemo na nivou Gradske skupštine Odluku kojom ćemo definisati standarde u vezi sa vrstom, kvalitetom i ažuriranjem informacija koje moraju biti dostupne javnosti na zvaničnim internet stranicama Gradske skupštine i Gradske uprave, kako se taj segment ne bi prepustio administrativnom i stranačkom inženjeringu. Ovo je važno da se izbegne situacija u kojoj se na internet stranicama ne mogu naći bitne, pravovremene i ažurirane informacije i dokumenti, čime se smanjuje transparentnost i otvorenost Gradske uprave prema građanima i privredi.
Sva akta o unutrašnjoj organizaciji i sistematizaciji poslova u organima i institucijama Gradske vlasti preispitaćemo i ugraditi u njih transparentnu i nedvosmislenu podelu zadataka, ovlašćenja i odgovornosti, interne kontrole i zaštitu od rizika.
Implementiraćemo sistem upravljanja antikorupcijom u Gradskoj vlasti Beograda prema međunarodnom standardu ISO 37001, koji daje smernice za kreiranje, primenu i kontrolu sistema upravljanja antikorupcijom (ABMS) u organizacijama. Ovaj sistem fokusira se na pitanje podmićivanja na sve moguće načine, odnosno mita u privatnom, javnom i neprofitnom sektoru. Sistem za borbu protiv korupcije pomaže organizaciji da izbegne ili ublaži troškove, rizike i štete povezane sa podmićivanjem, unapredi kredibilitet i ojača dobru reputaciju ili poverenje u poslovnim odnosima.
Imenovaćemo „koordinatore za savetovanje sa zainteresovanom javnošću Grada Beograda“, koji će obavljati poslove kontakt osobe za sprovođenje savetovanja sa zainteresovanim stranama i sa javnošću.
Obezbedićemo dovoljno informacija javnosti kroz otvaranje primarnih izvora podataka u posedu Gradske uprave, sa ciljem da se pozove i javno stimuliše stručna i istraživačka javnost da ukaže na probleme do kojih dođu analiziranjem podataka, da uđu u dijalog sa javnom upravom i u zajedničko kreiranje rešenja.
Nastojaćemo da Gradska uprava i Gradonačelnik ponovo „zasluži“ poverenje građana i uveri javnost da participacija građana, privrede i civilnog društva nije uzaludna i da će svaki komentar, analiza ili sugestija imati svoju vrednost.
Međutim, nikada nije izvesno hoće li oni kojima je povereno staranje o javnom dobru svoj posao obavljati savesno i stručno. Ali zato, svi oni moraju redovno obaveštavati javnost neposrednim kontaktom ili putem sredstava javnog informisanja i nijednom svojom aktivnošću neće izbegavati da jasno i javno saopšte svoje stavove i razloge za sopstvene odluke i ponašanje.
Kako bi se javnosti olakšalo učešće u razvoju i praćenju sprovođenja propisa, politika, planskih dokumenata i akata Gradske uprave, uspostavićemo Portal eKonsultacije – platformu i komunikacioni kanal koja omogućava pravovremeno informisanje javnosti i učešće javnosti u kreiranju strateških politika, planskih dokumenata i akata, budžeta, investicionih planova i sl.
Uspostavićemo stalnu i ažurnu objavu svih informacija, nacrta dokumenata i odluka za koje je zainteresovana opšta javnost i građani, kao i u slučajevima kada se radi o nacrtu budžeta ili prostornom-planskoj i regulacionoj dokumentaciji, izvršenju budžeta, javnim nabavkama, zaduživanju Grada Beograda, infrastrukturnim investicijama, visini primanja funkcionera opština i Grada Beograda, dodeljenim stipendijama ili subvencijama i drugim aktima.
Sprovodićemo stalno ispitivanje zadovoljstva korisnika administrativnih usluga Gradske i opštinskih uprava, kao i komunalnih preduzeća i ustanova, uz objavu rezultata o stepenu (ne)zadovoljstva korisnika pojedinim segmentima.
Implementiraćemo komunikacioni alat „Ne daj da bude“ preko koga se mogu anonimno i poverljivo prijaviti sumnje na koruptivne radnje. Rukovodilac sistema menadžmenta redovno izveštava ne samo menadžment kompanije, već i odbor direktora, nadzorni odbor i komisiju za reviziju.
Nastojaćemo da pojačamo javni nadzor nad pojedinačnim upravama, preduzećima i ustanovama u vlasništvu Beograda. Jačanje javnog nadzora nije samo ono što birači u prvom redu očekuju od nas, već i sredstvo za zatvaranje vrata korupciji i organizovanom kriminalu.
Cilj u narednim mesecima biće uvođenje međunarodnog standarda koji daje smernice za kreiranje, primenu i kontrolu sistema upravljanja antikorupcijom (ABMS) u organizacijama. Fokusiran je na pitanje podmićivanja na sve moguće načine, odnosno mita u privatnom, javnom i neprofitnom sektoru. Važan deo sistema je jačanje internih procesa u cilju smanjenja potencijalnog rizika od korupcije na svim nivoima rukovodstva kancelarije, kao i sumnje u netransparentno ponašanje. ABMS sistem uključuje mere kao što su identifikacija i procena rizika od podmićivanja, sprečavanje i otkrivanje podmićivanja ili mogući specifični odgovori na potencijalno podmićivanje. To će se, pre svega, ticati agende dodele javnih ugovora, poslovanja sa nekretninama i upravljanja stambenim fondom. U realizaciju će biti uključena odeljenja za javne nabavke, upravljanje imovinom, registraciju imovine, stambeni fond i pravnu podršku.
Jačanje javne finansijske kontrole i promovisanje transparentnosti rada interne revizije i budžetske inspekcije stavljanjem na uvid javnosti izveštaja Gradske interne revizije i zapisnika Budžetske inspekcije Grada Beograda, kao i periodične i godišnje izveštaje prema Gradskom veću i Gradskoj skupštini.
Jasno ćemo definisati mehanizme za finansiranje i izveštavanje o ostvarenim rezultatima i utrošku sredstava organizacija civilnog društva, stručnih udruženja i sl.
Kako bismo osigurali najviši nivo transparentnosti, svi revizorski izveštaji i izveštaji Budžetske inspekcije mogu se u potpunosti preuzeti na njihovim internet stranicama.
Princip poštenja i odgovornosti će se striktno i efektivno primenjivati tako da će odbornici i administracija izvršavati svoje dužnosti pošteno, a za svoje odluke i aktivnosti će biti odgovorni javnosti i biće uvek spremni da se podvrgnu bilo kojoj vrsti kontrole koja odgovara njihovom položaju.
Dosledna primena transparentnosti u zapošljavanju (javnim oglašavanjem potreba za popunjavanjem radnih mesta) u okviru organa, službi, preduzeća, ustanova i svih drugih organizacija i institucija koje su u okviru lokalne samouprave jedan je od osnovnih faktora za eliminaciju stranačkog zapošljavanja, korupcije i nepotizma.
U cilju pozitivnog efekta na konkurenciju, kvalitet i cenu javnih nabavki i cenu prodaje javnih resursa osiguraćemo transparentnost i dostupnost dokumentacije javnih nabavki, javnih oglasa, javnih aukcija, javnih konkursa i javno prikupljanje ponuda za izdavanje/prodaju nepokretnosti, zaduživanje, rezultate tendera, konkurse za urbanizam, infrastrukturne radove i druge projekte. To ćemo obezbediti objavljivanjem relevantne dokumentacije dostupne svim zainteresovanim stranama, pravovremeno, dosledno i celovito kroz pristupačne i rasprostranjene medije.
Obezbedićemo da se priprema i usvajanje ključnih razvojnih i planskih dokumenata (strategije, budžeti, urbanistički/prostorni/regulacioni planovi) obavezno vrši uz punu participaciju građana i drugih zainteresovanih lokalnih aktera.
- Postojanje internet stranice na kojoj su dostupni svi relevantni akti i informacije koje mogu biti od interesa za građane, poslovne subjekte i druge zainteresovane strane.
- Priprema i usvajanje svih ključnih razvojnih i planskih dokumenata (strategije, budžeti, urbanistički/prostorni/regulacioni planovi) uz punu participaciju svih zainteresovanih strana i javnosti.
- Postojanje jasnih internih pravila zapošljavanja i nagrađivanja u okviru lokalne uprave i svih drugih organizacija i institucija koje su u okviru nadležnosti jedinica lokalne samouprave.
- Praćenje provođenja zakonskih propisa u vezi sa zapošljavanjem, upravnim postupkom, izdavanjem rešenja i dozvola, te redovna objava informacija o stanju primene navedenih propisa.
Princip transparentnosti će biti primenjen u svim segmentima rada svih organa i službi na nivou Gradskih i opštinskih vlasti. Ovi organi će biti odgovorni za obezbeđivanje slobodnog pristupa informacijama koje su u njihovom posedu, koje su nastale u radu ili u vezi sa radom njihovih organa, ustanova, komunalnih preduzeća i drugih organizacija.
Upravljanje ukupnim planskim sistemom Grada Beograda biće zasnovano na načelu javnosti i partnerstva, koje podrazumeva da se Gradske politike i prostorni/urbanistički/regulacioni planovi i planovi razvoja tokom izrade i sprovođenja, kao i analiza efekata njihovog učinka, utvrđuju u okviru transparentnog i konsultativnog procesa sa svim zainteresovanim stranama i ciljnim grupama. To podrazumeva objavljivanje relevantnih zvaničnih dokumenata i obaveštavanje javnosti o ovim procesima preko medija, saopštenja za javnost, gostovanja u medijima i slično.
Pokrenućemo veb aplikaciju koja će omogućavati potpuno transparentan uvid u trošenje budžeta Grada Beograda. Javnost će moći da ima pristup informacijama o isplatama iz budžeta Grada, koje će biti moguće pretraživati prema različitim kriterijumima (primalac, iznos, datum, OIB, namena-opis i sl.).
Princip transparentnosti će biti primenjen u svim segmentima rada svih organa i službi na nivou Gradskih i opštinskih vlasti. Ovi organi će biti odgovorni za obezbeđivanje slobodnog pristupa informacijama koje su u njihovom posedu, koje su nastale u radu ili u vezi sa radom njihovih organa, ustanova, komunalnih preduzeća i drugih organizacija.
Upravljanje ukupnim planskim sistemom Grada Beograda biće zasnovano na načelu javnosti i partnerstva, koje podrazumeva da se Gradske politike i prostorni/urbanistički/regulacioni planovi i planovi razvoja tokom izrade i sprovođenja, kao i analiza efekata njihovog učinka, utvrđuju u okviru transparentnog i konsultativnog procesa sa svim zainteresovanim stranama i ciljnim grupama. To podrazumeva objavljivanje relevantnih zvaničnih dokumenata i obaveštavanje javnosti o ovim procesima preko medija, saopštenja za javnost, gostovanja u medijima i slično.
Pokrenućemo veb aplikaciju koja će omogućavati potpuno transparentan uvid u trošenje budžeta Grada Beograda. Javnost će moći da ima pristup informacijama o isplatama iz budžeta Grada, koje će biti moguće pretraživati prema različitim kriterijumima (primalac, iznos, datum, OIB, namena-opis i sl.).
Pravovremeno informisanje zainteresovane javnosti (građani, poslovni subjekti, organizacije civilnog društva, predstavnici akademske zajednice, komore, javne ustanove i druga pravna lica koja obavljaju javnu službu ili na koja može uticati propis, politika, prostorni urbanistički planovi i dr.) o planu donošenja politika, strategija, propisa, planskih urbanističkih dokumenata i drugih akata javnim objavljivanjem uz navođenje nosioca izrade, okvirnog roka u kojem se propisi, akti, planovi i nabavke imaju izraditi i doneti.
Sve javno dostupne podatke i dokumente objavićemo u jasnom i čitljivom obliku. Razvićemo novi portal mapa na kome će biti objavljeni svi raspoloživi prostorni podaci, uključujući i planirane investicije gradskog okruga.
Uspostavićemo suštinski participativni budžet kako bi građani mogli direktno da iniciraju kako da unaprede svoju ulicu, kvart, park i okolinu.
Uspostavićemo softver „Registar jedinstvene evidencije nepokretnosti u svojini Grada Beograda“, koji će biti objavljen na internet stranici i sadržati informacije o nepokretnostima datim na raspolaganje drugim licima, registar korisnika imovine date u zakup/na korišćenje, podatke o vrednosti i strukturi nefinansijske imovine.
Uspostavićemo nove standarde, pravila i interne mehanizme (procedure i kriterijumi za davanje saglasnosti na predlog projekta javnih-privatnih partnerstava, interna organizaciona procedura za sprovođenje nadzora nad realizacijom javnih ugovora) kojima se otklanjaju rizici od korupcije u primeni propisa u oblasti javno-privatnih partnerstava.
Obezbedićemo potpunu javnu dostupnost informacija i dokumenata koji se odnose na upravljanje finansijama, nabavkama, javnom svojinom i uslugama o svim organima javne vlasti koje JLS osniva i delom ili u potpunosti finansira ili kontroliše (ustanove, komunalna preduzeća i druge organizacije koje osniva Grad Beograd).

Prostorno i urbanističko planiranje

PROSTORNO I URBANISTIČKO PLANIRANJE I GRADNJA – ZAKONITO, ODGOVORNO UZ SUŠTINSKO UČEŠĆE GRAĐANA I KOMPETENTNIH STRUČNJAKA NESPORNOG MORALNOG I PROFESIONALNOG INTEGRITETA

Beograđani zaslužuju suštinski nov način planiranja prostornog razvoja, različit od dosadašnjeg netransparentnog donošenja prostornih planova koji je iz procesa isključivao građane i nezavisnu, etičku struku, a prečesto uključivao koruptivne radnje.

Umesto zaobilaženja zakonske regulative i pravila urbanističke struke, prava jačeg, građevinske pohlepe i stihije u urbanističkom i prostornom planiranju, kojim se ubrzano i u velikom obimu trajno i nepovratno uništavaju najvredniji resursi Beograda, a prostorna slika grada menja po meri privatnih, partikularnih interesa investitora, bez suštinske mogućnosti građana i nezavisne struke da utiču na rezultate urbanističkog planiranja gradskog prostora i gradnje, zalagaćemo se za zakonito, odgovorno, osmišljeno i transparentno prostorno planiranje razvoja Beograda kao celine.

Prioritet će biti javno dobro i prostorno oblikovanje grada, usmereno na potrebe građana ove i budućih generacija, čuvajući identitet Beograda i njegove istorijske, kulturološke i estetske vrednosti.

Problemi i rizici u ovoj oblasti

Planiranje i razvoj gradskog prostora prerasli su u koruptivnu spregu partijskih moćnika i republičke i gradske administracije sa privatnim investitorima, gde se gradski prostor prekraja, razgrađuje i prilagođava interesima privatnih investitora na štetu javnog interesa i kvaliteta života stanovnika Beograda.
Koruptivni rizici u oblasti prostornog i urbanističkog planiranja i izgradnje u radu komisija i urbanističko-građevinskih organa su izuzetno veliki. Ovi rizici nastaju kada nadležne lokalne službe i institucije usvajaju i primenjuju svoja prostorna i planska dokumenta sa velikim diskrecionim ovlašćenjima, koja se ne kontrolišu i ne ograničavaju adekvatno, čime narušavaju javni interes u korist privatnih interesa.
Umesto da podržava struku od integriteta, vlast za članove gradske komisije za usvajanje planova i projekata, kao i drugih stručnih tela, imenuje „podobne” pojedince sumnjivog moralnog i profesionalnog integriteta. Ovi pojedinci oblikuju i odobravaju štetne prostorne planove i urbanističko-građevinske projekte, suprotno strukovnim pravilima, profesionalnoj etici, zdravom razumu i javnom interesu.
Prostorna slika svih delova Beograda (Novi Beograd, Vračar, Savski venac i drugi delovi) pod „maskom planiranja” nestaje pod udarom državnog investitorskog cunamija, tako što se zauzimaju i prekrivaju betonom stotine hiljada metara zelenih površina. Visina gradnje se nerazumno povećava izgradnjom megaobjekata kojima se grad „prekraja” i narušava vizura grada. Prekraja se prostorna harmonija, smanjuje se udeo poljoprivrednog zemljišta, blokiraju se koridori strujanja vazduha u gradu, i pored saznanja da je Beograd među najzagađenijim prestonicama sveta. Ugrožavaju se kulturna dobra i identitet grada.
Uz jednospratne i dvospratne zgrade pod zaštitom države (npr. Pedagoški muzej na ulazu u Kalemegdanski park), neovlašćeno i pohlepno se dižu višespratnice od betona i stakla, koje stanarima okolnih zgrada oduzimaju vazduh, svetlost i pogled, ugrožavajući im zdravlje.
Ruše se objekti koji čine kulturni identitet grada (Beogradski sajam, Hotel Jugoslavija, Zgrada Generalštaba itd.) i deo našeg sećanja, krišom, bez učešća javnosti i iza „zatvorenih vrata” državnih i gradskih institucija.
Pregovori sa investitorima o mogućim urbanističkim planovima i investicijama u sklopu gradskih projekata vode se isključivo iz pozicije interesa investitora i sa njima povezanih administrativnih i partijskih struktura, koji su suprotstavljeni interesima grada i građana Beograda.

U Beogradu su za običnog laika-prolaznika vidljivi neplanirani, neosmišljeni projekti vođeni parcijalnim privatnim interesima investitora koji imaju veoma negativan uticaj na vizuru samog grada i na kvalitet života građana. To je posebno vidljivo kod interpolacije novih struktura u stare, na primer: menjanje izgleda Trga Republike, izgradnja kompleksa „K-District“ u podnožju Kalemegdanske tvrđave, Kula Skajlajn Beograd, Tržni centar Rajićeva na početku Knez Mihailove ulice na ulazu u Kalemegdan, „Beograd na vodi“, predratne vile na Vračaru, pod zaštitom grada, stare nekoliko stotina godina, koje se ruše i pretvaraju u višespratnice itd. Dobra koja čine identitet Beograda, kao što su Beogradski sajam (koji se izmešta), Kalemegdanska tvrđava (koja se devastira izgradnjom stambenog naselja „K-District“, na štetu stanovnika i prirode grada Beograda), i zgrada Generalštaba (čije se rušenje i poklanjanje inostranom koruptivnom investitoru planira za izgradnju hotelskih kula), predstavljaju primere ovakvog uništavanja identiteta grada.

Na koji način ćemo preokrenuti po javni interes štetan način upravljanja prostornim razvojem Beograda da bismo zaštitili interes građana Beograda?

Bez odlaganja je potrebno afirmisati novi smer i koncept prostornog razvoja Beograda koji će se zasnivati na strogom poštovanju zakonske regulative i dobrih praksi, ličnoj sankcijama podložnoj odgovornosti planera, socio-ekonomskoj pravednosti i transparentnosti. Ovim pristupom će se dugoročno štititi i obezbeđivati preostali prostorni i drugi resursi Beograda, ali i stvarati novi javni resursi, uz uspostavljanje suštinskih mehanizama direktnog učestvovanja građana u svim nivoima prostorno-urbanističkog, strateškog i budžetskog planiranja.
Za planere urbanog razvoja Beograda, kod planiranja i upravljanja javnim prostornim resursima, centralni aspekt mora biti suštinska (umesto fiktivna) otvorenost prema učešću javnosti i ciljani dijalog u ranoj fazi izrade i donošenja prostornih i urbanističkih planova i projekata.
Uspostavićemo efikasne kontrole i ograničenja diskrecionih ovlašćenja komisija i drugih lokalnih organa koji su nadležni za oblast urbanističko-prostornog planiranja i gradnje, donošenje planskih dokumenata i odobravanje urbanističkih projekata, uvođenjem dodatnih uslova, kriterijuma i merila za donošenje odluka u najrazličitijim oblastima i kontrolnih mehanizama.
Ispitaćemo rad gradske Komisije za usvajanje planova i projekata i sastav ove Komisije zameniti sa članovima od stručnog i moralnog integriteta čiji rad će biti predmet internih kontrola i interne revizije.
Zaustavićemo pogodavanje privatnim interesima investitora na štetu opšteg interesa i interesa građana tako što ćemo zaustaviti nekontrolisani cunami komercijalizacije gradske imovine i građevinskog zemljišta u svojini Grada.
Naš prvi korak, ako budemo subjekt vlasti u Beogradu, biće preispitivanje Generalnog urbanističkog plana i drugih prostornih-urbanističkih planova koji su odavno prestali da budu strateški dokumenti na osnovu kojih bi grad trebalo da se razvija na korist ove i budućih generacija. Suprotno tome, kako stvari sada stoje, prostorni razvoj grada se „tačkasto“ menjao i prilagođavao interesima privatnih investitora koji su uglavnom suprotni od opšteg interesa.
Donećemo Strategiju prostornog razvoja grada Beograda u narednih 20-25 godina, kao opšti strateški plan u kojem se objedinjuju aspekti svih drugih strategija Grada, određuju ciljevi i prioriteti razvoja za urbana i ruralna područja. Generalni urbanistički plan (GUP) i svi drugi prostorni i urbanistički planovi moraju biti usklađeni sa Strategijom prostornog razvoja grada Beograda.
Zahtevaćemo da se razvojna paradigma u pogledu planiranja prostornog razvoja i gradnje u Beogradu promeni na način da osnovni cilj bude razvoj, a tek potom rast grada, gde će se prostornim i urbanističkim planiranjem kontrolisati širenje građevinskog zemljišta, a zemljišna politika Grada će se usresrediti na očuvanje i održivo upravljanje zemljišnim fondom u javnoj svojini kao zalogom za zadovoljenje potreba sadašnjih ali i budućih generacija.
Statutom grada ćemo definisati obavezu Gradonačelnika da godišnje podnosi odbornicima Gradske skupštine dva dokumenta: 1) Plan promena koje bi Beograd trebao da pretrpi za tekuću godinu u prostornom i građevinskom smislu i 2) Izveštaj o izvršenim promenama i o stanju u prostoru grada Beograda za prethodnu godinu, koji će poslužiti kao dokumentarna osnova i nadzorni mehanizam nad intervencijama u prostor Grada.
Statutom Grada ćemo definisati obavezu i odgovornost Gradonačelnika za donošenje i realizaciju ciljeva i rezultata iz Strategije prostornog razvoja Beograda.
Gradonačelnik će biti u obavezi da jedanput godišnje Gradskoj skupštini podnosi izveštaj o stanju i promenama u prostoru i zemljištu u vlasništvu Grada.
Zalagaćemo se da se ispita profesionalna i svaka druga odgovornost „poslušnih i korumpiranih stručnjaka“ koji su kreirali i potpisivali „naručene i dirigovane urbanističke planove i projekte“, kojima se grad pretvara u hrpu betona i stakla i kojima su kvadratni metri i betonirane površine vredniji od drveća, trave, parkića i neizgrađenih površina za igru dece.
Izradićemo detaljnu i sveobuhvatnu analizu i vrednovanje razvojnih potencijala i ograničenja suburbanog i ruralnog područja grada Beograda, sa svrhom oblikovanja razvojnih ciljeva i mera koje će prepoznati specifične vrednosti suburbanih i ruralnih područja (naselja kao resursi razvoja) administrativno uključenih u grad Beograd.
Donećemo stratešku studiju uticaja na okolinu Strategije razvoja urbanog područja grada Beograda, uz definisanje mogućih značajnih uticaja koje bi strategija, plan i program svojim sprovođenjem mogli imati na prirodnu sredinu.
Uspostavićemo posebnu „Gradsku kancelariju za strateško planiranje i razvoj“ izvan Urbanističkog zavoda Beograda (gde se sada nalazi), kako bismo osigurali kontrolne mehanizme po principu „četvoro očiju“ kod izrade strateških odluka o razvoju grada i korišćenju prostora u vezi sa strateškim projektima grada. Na taj način će se urbanističkom planiranju pristupiti osmišljeno, a ne stihijski, tako da ciljevi i planovi prostornog planiranja budu usklađeni sa jasnom vizijom i strategijom razvoja Beograda.
Stvorićemo obavezu da se blagovremeno javnosti objavljuju sve odluke, mišljenja stručnih i nadležnih institucija i tela, i izveštaji o stručnoj kontroli usklađenosti planova sa propisima i regulativom, kao i izveštaji o RJU i JU, i ostale studije, analize i elaborate, javno objaviti na sajtovima odmah po donošenju i na veb sajtu grada.
Propisaćemo pravilo da gradska uprava mora na svojoj internet stranici javno objaviti otpočinjanje izrade predloga urbanističkog projekta i svakog drugog planskog dokumenta koji je upućen na usvajanje, čime će se omogućiti javnosti rani uvid i praćenje toka izrade planskog dokumenta, što predstavlja antikorupcijsku meru i mehanizam.
Umesto odlučivanja „iza zatvorenih vrata“, propisaćemo obavezu Komisije za planove da odlučivanje o prihvatanju ili neprihvatanju primedbi na urbanističke planove otvori za javnost uvođenjem javne sednice Komisije za planove, kao i javnim objavljivanjem zapisnika komisija posle održanih sednica.
Napravićemo digitalnu platformu koja će javnosti omogućiti uvid u planove i urbanističke projekte u Beogradu (prostorni, generalni, plan geografskog razvoja, detaljni urbanistički planovi) prema procesnim fazama od izrade – od odluke o izradi plana, preko javnih uvida, do usvajanja.

Stanovanje i korišćenje gradskog zemljišta

STAMBENA POLITIKA U FUNKCIJI SVIH GRAĐANA, A NE PRANJA NOVCA I BOGATIH

Problemi i rizici:

U Beogradu se „pere novac“ iz svih krajeva sveta, što podržava građevinski bum luksuznih nekretnina izgrađenih u priobalju Beograda, poput naselja „Beograd na vodi“, čija cena na pojedinim lokacijama dostiže i do 10.000 evra po kvadratnom metru. Ova pojava služi kao kamuflaža za nezakonito stečen novac koji je stvoren kriminalnim aktivnostima.
Ulaganje inkriminisanog kapitala u kupovinu građevinskog zemljišta i izgradnju stanova, kao i u kupovinu tako izgrađenih stanova i poslovnog prostora na najatraktivnijim lokacijama u Beogradu po veštački „naduvavanim cenama“, posledično utiče na rast cena stanova u svim delovima Beograda. To značajno otežava rešavanje stambenih potreba za većinu stanovnika, čineći stanovanje nemogućim i nedostupnim. Ova sredstva mogla bi se usmeriti na javne i privatne potrebe poput javnih usluga, investicija i radnih mesta.
U Srbiji ne postoji obaveza (stranih) kompanija da objavljuju informacije o svojim stvarnim vlasnicima pre kupovine gradske imovine ili zemljišta.
Prosečna cena kvadrata u Beogradu skočila je sa 1440 EUR u 2013. godini na 2680 EUR u 2023. godini, dok su zakupnine skoro udvostručene.
Danas u Srbiji preko 75% građana ne može samostalno da iznajmi ili kupi stan na tržištu nekretnina. Veliki broj Beograđana srednjih i poznih srednjih godina prinuđen je da živi sa roditeljima ili roditeljima svojih roditelja, nadajući se da će jednoga dana naslediti stanove.
Sve je veći broj domaćinstava koja ne mogu da obezbede normalne uslove života, već imaju probleme sa manjkom prostora, visokim zakupninama i visokim stambenim troškovima (trošenje više od 40% mesečnih prihoda na kiriju, grejanje, komunalije).
Beograd nema Stratešku stambenu analizu koja bi pružila procene trenutnih i budućih stambenih potreba različitih grupa i podgrupa stanovnika u svakoj gradskoj opštini, kao i povezanost sa Razvojnom strategijom Beograda i Stambenom strategijom Beograda. Na osnovu ove strateške analize, grad će doneti stambene politike i procene dostupnosti javnog finansiranja pristupačnosti stanovanja.

Mere za otklanjanje problema i rizika:

Potrebna su nova rešenja koja će tržištu stanova vratiti osnovnu funkciju – zadovoljavanje stambenih potreba, umesto funkcionisanja kao mehanizma za pranje novca (kroz stanogradnju i izgradnju stanova).
Troškovi stanovanja kao udeo u prihodima domaćinstva treba da se vrati na referentnu vrednost, koja je znatno ispod onoga što mnoga domaćinstva u Beogradu trenutno plaćaju.
Donećemo Stambenu strategiju za grad Beograd, koja će regulisati oblast stanovanja u Beogradu.
Promenićemo pristup u oblasti urbanističkog i prostornog planiranja, upravljanja zemljištem i stanovanja na način da ćemo zemljište u svojini grada zadržati u značajnoj meri i koristiti za dostupno stanovanje ili kao podršku neprofitnom zadružnom stanovanju, čime ćemo smanjiti uticaj tržišta na stambeni sektor u kojem rast cena stanovanja ne prati rast prihoda domaćinstava.
Sistemski ćemo na duži rok obezbediti subvencije za izgradnju neprofitnih stanova kroz zemljišnu politiku, kao i unapređenje pravila za planiranje određenog udela socijalnih stanova u investicionoj stanogradnji.
Uradićemo i stalno ažurirati Stratešku procenu tržišta stanovanja u Beogradu za 20 godina, koja će definisati objektivno procenjene potrebe opština za stanovanje i identifikovati obim i vrstu stanovanja, opseg zakupa potreban za ispunjavanje domaćinstava i projekcije stanovništva. Ovo uključuje pristupačno stanovanje i potrebe različitih grupa (npr. starije osobe, porodice sa decom, osobe sa invaliditetom, osobe koje žele da grade sopstvene domove) i brine o stambenoj potražnji i prodaji stambene ponude neophodne za ispunjavanje te potražnje.
Uvešćemo obavezu (stranih) kompanija da objavljuju informacije o svojim stvarnim vlasnicima pre kupovine gradske imovine ili zemljišta, kao i pri ugovaranju javno-privatnog partnerstva ili drugih velikih nabavki.
Tražićemo od Uprave za sprečavanje pranja novca da nam kod svih većih transakcija sa stranim ili domaćim investitorima obezbedi provere i informacije o stvarnim vlasnicima sa kojima Grad ima nameru da sklopi poslovne ugovore, kako bismo sprečili „prikrivanje“ veza između stvarnog vlasnika i korisnika imovine i eliminisali zloupotrebe pravnih aranžmana i negativne posledice po interese Grada.