Šta su razlozi nestanka dokumentacije o ratnim zločinima i zločinima genocida nad Srbima na području Srebrenice u periodu od aprila 1992. do aprila 1993. godine?
Na području Srebrenice, nad Srbima su izvršeni stravični zločini tokom prve godine nezavisnosti Bosne i Hercegovine, od 1. marta 1992. do aprila 1993. godine.
Te zločine popisala je Jugoslovenska državna komisija za ratne zločine na 132 strane u dokumentu: „Memorandum o ratnim zločinima i genocidu u Istočnoj Bosni (područje Bratunca, Skelana i Srebrenice) počinjenim protiv srpskog stanovništva u periodu april 1992 – april 1993. godine“.
Zbog tadašnje, potpune međunarodne izolacije Srbije koja je trajala 1273 dana, Memorandum je, po zahtevu Predsednika SRJ Dobrice Ćosića, u Vašington odneo njegov specijalni izaslanik Darko Tanasković. Od 2. juna 1993. godine, Memorandum se nalazi u SB UN, zaveden i zaboravljen pod brojem S/25835 i A/48/177. https://digitallibrary.un.org/record/168477?ln=en&v=pdf
Memorandum se nalazio u SB UN i GS UN i tokom prošlogodišnjeg usvajanja „Deklaracije o genocidu u Srebrenici“.
Zločini nad Srbima opisani su i u COUNTER-MEMORIAL – Protivtužbi protiv BiH koju je SRJ podnela Međunarodnom sudu pravde 23.7.1997. godine na 1.154 strane. Strane 349-371 odnose se na zločine učinjene nad Srbima na području Srebrenice. https://www.icj-cij.org/sites/default/files/case-related/91/10503.pdf
Međutim, odmah po formiranju Vlade Zorana Đinđića, Predsednik Srbije Milošević je uhapšen i posle nekoliko dana agent SRJ Tibor Varadi je povukao tu Protivtužbu uz obrazloženje da SRJ osporava nadležnost Međunarodnog suda pravde. https://www.icj-cij.org/sites/default/files/case-related/91/13287.pdf
Ni Memorandum ni Protivtužbu ne poseduju ili za njih nisu čuli: Arhiv Jugoslavije, Muzej žrtava genocida, Vlada, Ministarstvo pravde, Ministarstvo spoljnih poslova, Javno tužilaštvo za ratne zločine …
Poslanička grupa zatražila je od Visokog saveta tužilaštva razjašnjenje sudbine Memoranduma, Protivtužbe, nestanka 250.000 dokumenata preuzetih 2003. od jugoslovenskog Komiteta kao i stav: da li ima osnova i da li je Srbija odustala od postupka pred Međunarodnim sudom pravde?
Poslanička grupa MI SNAGA NARODA, prof. dr Branimir Nestorović 14. 5. 2025.
Šta su razlozi nestanka dokumentacije o ratnim zločinima?
SAOPŠTENJE
Šta su razlozi nestanka dokumentacije o ratnim zločinima i zločinima genocida nad Srbima na području Srebrenice u periodu od aprila 1992. do aprila 1993. godine?
Na području Srebrenice, nad Srbima su izvršeni stravični zločini tokom prve godine nezavisnosti Bosne i Hercegovine, od 1. marta 1992. do aprila 1993. godine.
Te zločine popisala je Jugoslovenska državna komisija za ratne zločine na 132 strane u dokumentu: „Memorandum o ratnim zločinima i genocidu u Istočnoj Bosni (područje Bratunca, Skelana i Srebrenice) počinjenim protiv srpskog stanovništva u periodu april 1992 – april 1993. godine“.
Zbog tadašnje, potpune međunarodne izolacije Srbije koja je trajala 1273 dana, Memorandum je, po zahtevu Predsednika SRJ Dobrice Ćosića, u Vašington odneo njegov specijalni izaslanik Darko Tanasković. Od 2. juna 1993. godine, Memorandum se nalazi u SB UN, zaveden i zaboravljen pod brojem S/25835 i A/48/177.
https://digitallibrary.un.org/record/168477?ln=en&v=pdf
Memorandum se nalazio u SB UN i GS UN i tokom prošlogodišnjeg usvajanja „Deklaracije o genocidu u Srebrenici“.
Zločini nad Srbima opisani su i u COUNTER-MEMORIAL – Protivtužbi protiv BiH koju je SRJ podnela Međunarodnom sudu pravde 23.7.1997. godine na 1.154 strane. Strane 349-371 odnose se na zločine učinjene nad Srbima na području Srebrenice.
https://www.icj-cij.org/sites/default/files/case-related/91/10503.pdf
Međutim, odmah po formiranju Vlade Zorana Đinđića, Predsednik Srbije Milošević je uhapšen i posle nekoliko dana agent SRJ Tibor Varadi je povukao tu Protivtužbu uz obrazloženje da SRJ osporava nadležnost Međunarodnog suda pravde.
https://www.icj-cij.org/sites/default/files/case-related/91/13287.pdf
Ni Memorandum ni Protivtužbu ne poseduju ili za njih nisu čuli: Arhiv Jugoslavije, Muzej žrtava genocida, Vlada, Ministarstvo pravde, Ministarstvo spoljnih poslova, Javno tužilaštvo za ratne zločine …
Poslanička grupa zatražila je od Visokog saveta tužilaštva razjašnjenje sudbine Memoranduma, Protivtužbe, nestanka 250.000 dokumenata preuzetih 2003. od jugoslovenskog Komiteta kao i stav: da li ima osnova i da li je Srbija odustala od postupka pred Međunarodnim sudom pravde?
Poslanička grupa MI SNAGA NARODA, prof. dr Branimir Nestorović
14. 5. 2025.