BEOGRAD, 2. JUN 2026. – Učešće delegacije Narodne skupštine Srbije na zasedanju Parlamentarne skupštine NATO u Viljnusu, u Litvaniji, od 29. maja do 1. juna 2026. godine još jendnom otvara pitanje svrhe i opravdanosti sve intenzivnijih kontakata sa vojnim savezom koji je 1999. godine izvršio agresiju na našu zemlju, bez odobrenja Saveta bezbednosti UN, ostavljajući za sobom hiljade žrtava, razorenu infrastrukturu i dugoročne posledice po zdravlje stanovništva.
Za Pokret MI snaga naroda, Srbija nema nijeda strateški interes da produbljuje ondnose sa NATO paktom. Naprotiv, jedino otvoreno pitanje između Srbije i NATO jeste pitanje odgovornosti za bombardovanje i naknade nanete štete državi i građanima Srbije. Narod koji je bio meta projektila sa osiromašenim uranijumom, ne može i ne sme da prihvati da se istorija zaboravi u ime novog eventualnog partnerstva.
Posebno zabrinjavaju najave o uspostavljanju strateškog dijaloga sa Izraelom. Iako srpski i jevrejski narod dele istorijsko iskustvo stradanja, aktuelna politika Izraela ne može biti izuzeta od kritičkog preispitivanja.
Izrael je priznao nezavisnost takozvanog Kosova, direktno narušavajući teritorijalni integritet i suverenitet Republike Srbije. Zbog toga je teško razumeti na osnovu čega se gradi priča o strateškom partnerstvu, dok jenda strana podržava otimanje dela teritorije druge.
Dodatno, javnost ima pravo da zna kakvi su planovi kada je reč o ekonomskom i bezbedonosnom prisustvu stranih interesa na Balkanu. Poslednjih godina svedoci smo sve većeg interesovanja različitih centara moći za kupovinu zemljišta, prirodnih resursa i strateških kapaciteta u regionu. Srbija ne sme da postane prostor za geopolitičke eksperimente velikih sila. Balkanu nije potrebna nova Palestina, već stabilnost, suverenitet i pravo naroda da samostalno odlučuje o svojoj budućnosti.
Poseban paradoks predstavlja činjenica da srpski predstavnici u razgovorima sa izraelskim parlamentarcima istuču značaj Kosova i Metohie za srpski nacionalni, duhovni i kulturni identitet, dok istovremneo pružaju ruku državi koja je priznala samoproglašenu nezavisnost te iste teritorije. Tkava politika šalje kontradiktorne poruke građanima Srbije i međunarodnoj zajednici.
Pokret MI snaga naroda ostaje dosledan stavu da Srbija mora voditi samostalnu i suverenu politiku, zasnovanu na vojnoj neutralnosti, zaštiti nacionalnih interesa i poštovanju međunarodnog prava. Saradnja sa određenim državama je poželjna, ali ne po cenu nacionalnog dostojanstva i odricanja od sopstvenih nacionalnih interesa.
Šta će Srbiji NATO? Dug koji nije plaćen i savezi koji nisu u interesu naroda
BEOGRAD, 2. JUN 2026. – Učešće delegacije Narodne skupštine Srbije na zasedanju Parlamentarne skupštine NATO u Viljnusu, u Litvaniji, od 29. maja do 1. juna 2026. godine još jendnom otvara pitanje svrhe i opravdanosti sve intenzivnijih kontakata sa vojnim savezom koji je 1999. godine izvršio agresiju na našu zemlju, bez odobrenja Saveta bezbednosti UN, ostavljajući za sobom hiljade žrtava, razorenu infrastrukturu i dugoročne posledice po zdravlje stanovništva.
Za Pokret MI snaga naroda, Srbija nema nijeda strateški interes da produbljuje ondnose sa NATO paktom. Naprotiv, jedino otvoreno pitanje između Srbije i NATO jeste pitanje odgovornosti za bombardovanje i naknade nanete štete državi i građanima Srbije. Narod koji je bio meta projektila sa osiromašenim uranijumom, ne može i ne sme da prihvati da se istorija zaboravi u ime novog eventualnog partnerstva.
Posebno zabrinjavaju najave o uspostavljanju strateškog dijaloga sa Izraelom. Iako srpski i jevrejski narod dele istorijsko iskustvo stradanja, aktuelna politika Izraela ne može biti izuzeta od kritičkog preispitivanja.
Izrael je priznao nezavisnost takozvanog Kosova, direktno narušavajući teritorijalni integritet i suverenitet Republike Srbije. Zbog toga je teško razumeti na osnovu čega se gradi priča o strateškom partnerstvu, dok jenda strana podržava otimanje dela teritorije druge.
Dodatno, javnost ima pravo da zna kakvi su planovi kada je reč o ekonomskom i bezbedonosnom prisustvu stranih interesa na Balkanu. Poslednjih godina svedoci smo sve većeg interesovanja različitih centara moći za kupovinu zemljišta, prirodnih resursa i strateških kapaciteta u regionu. Srbija ne sme da postane prostor za geopolitičke eksperimente velikih sila. Balkanu nije potrebna nova Palestina, već stabilnost, suverenitet i pravo naroda da samostalno odlučuje o svojoj budućnosti.
Poseban paradoks predstavlja činjenica da srpski predstavnici u razgovorima sa izraelskim parlamentarcima istuču značaj Kosova i Metohie za srpski nacionalni, duhovni i kulturni identitet, dok istovremneo pružaju ruku državi koja je priznala samoproglašenu nezavisnost te iste teritorije. Tkava politika šalje kontradiktorne poruke građanima Srbije i međunarodnoj zajednici.
Pokret MI snaga naroda ostaje dosledan stavu da Srbija mora voditi samostalnu i suverenu politiku, zasnovanu na vojnoj neutralnosti, zaštiti nacionalnih interesa i poštovanju međunarodnog prava. Saradnja sa određenim državama je poželjna, ali ne po cenu nacionalnog dostojanstva i odricanja od sopstvenih nacionalnih interesa.