Pre godinu dana, 1.11.2024. u 11:52 na železničkoj stanici u Novom Sadu nije pala samo nadstrešnica, već je pala i država. Pala je i sva lažna priča vlasti o „modernoj Srbiji“.
Šesnaest nedužnih ljudi nestalo je pod betonom koji je, umesto sajli, držala korupcija. Dok su oni stradali, vlast se upetljavala u sopstvene laži pričama da nadstrešnica nije renovirana, a zatim se prebacivanjem krivice na „sitnu ribu“ abolirala ona ekipa koja je stanicu otvarala nekoliko puta i to uz sada već bizarnu rečenicu da je u pitanju „najbezbednija stanica u Evropi“. Od naprasnih teških zdravstvenih stanja s recidivnim pojavama, preko hitnih putovanja u inostranstvo i priča da niko nije ubrzavao radove došli smo do godišnjice tragedije za koju niko nije odgovarao.
Osim neviđenog stepena laži i arogancije u istoriju će ući činjenica, koja je na kraju krajeva i logičan sled, da na godišnjicu, niko iz vlasti ne sme da dođe na „mesto zločina“ i pokaže pijetet prema stradalima. Vlast nije došla da se makar izvini što su, zbog korupcije, ubijeni:
Sara Firić (2018) iz Kovilja
Valentina Firić (2014) iz Kovilja
Đorđe Firić (1971) iz Kovilja
Milica Adamović (2008) iz Kaća
Nemanja Komar (2007) iz Stepanovićeva
Anđela Ruman (2004) iz Stare Pazove
Miloš Milosavljević (2003) iz Knićanina
Stefan Hrka (1997) iz Beograda
Sanja Ćirić Arbutina (1989) iz Kaća
Goranka Raca (1966) iz Novog Sada
Vukašin Raković (1955) iz Bukovca
Mileva Karanović (1948) iz Kaća
Đuro Švonja (1947) iz Stepanovićeva
Vasko Sazdovski (1979), državljanin Republike Severne Makedonije, iz mesta Sveti Nikola
Anja Radonjić (2000) iz Paraćina
Vukašin Crnčević (2006) iz Zmajeva koji je u školu išao u Novom Sadu
MI vas nikad vas nećemo zaboraviti i nećemo ćutati.
Svesni smo da ne postoje adekvatne kazne, ali ćemo se boriti da odgovorni (čitaj – vlast) snose posledice svojih (ne)dela — umesto što se hvale novim „kapitalnim projektima“ sličnih ili istih korupcijskobezbednosnih karakteristika kao što su EKSPO, tunel „Pakovraće“ i sl. Ne smemo dozvoliti da Srbija postane zemlja nadstrešnica.
Pravda za žrtve mora doći jer Srbija ne pripada vlasti, već narodu.
Godinu dana od pada nadstrešnice i pada države
Pre godinu dana, 1.11.2024. u 11:52 na železničkoj stanici u Novom Sadu nije pala samo nadstrešnica, već je pala i država. Pala je i sva lažna priča vlasti o „modernoj Srbiji“.
Šesnaest nedužnih ljudi nestalo je pod betonom koji je, umesto sajli, držala korupcija. Dok su oni stradali, vlast se upetljavala u sopstvene laži pričama da nadstrešnica nije renovirana, a zatim se prebacivanjem krivice na „sitnu ribu“ abolirala ona ekipa koja je stanicu otvarala nekoliko puta i to uz sada već bizarnu rečenicu da je u pitanju „najbezbednija stanica u Evropi“. Od naprasnih teških zdravstvenih stanja s recidivnim pojavama, preko hitnih putovanja u inostranstvo i priča da niko nije ubrzavao radove došli smo do godišnjice tragedije za koju niko nije odgovarao.
Osim neviđenog stepena laži i arogancije u istoriju će ući činjenica, koja je na kraju krajeva i logičan sled, da na godišnjicu, niko iz vlasti ne sme da dođe na „mesto zločina“ i pokaže pijetet prema stradalima. Vlast nije došla da se makar izvini što su, zbog korupcije, ubijeni:
Sara Firić (2018) iz Kovilja
Valentina Firić (2014) iz Kovilja
Đorđe Firić (1971) iz Kovilja
Milica Adamović (2008) iz Kaća
Nemanja Komar (2007) iz Stepanovićeva
Anđela Ruman (2004) iz Stare Pazove
Miloš Milosavljević (2003) iz Knićanina
Stefan Hrka (1997) iz Beograda
Sanja Ćirić Arbutina (1989) iz Kaća
Goranka Raca (1966) iz Novog Sada
Vukašin Raković (1955) iz Bukovca
Mileva Karanović (1948) iz Kaća
Đuro Švonja (1947) iz Stepanovićeva
Vasko Sazdovski (1979), državljanin Republike Severne Makedonije, iz mesta Sveti Nikola
Anja Radonjić (2000) iz Paraćina
Vukašin Crnčević (2006) iz Zmajeva koji je u školu išao u Novom Sadu
MI vas nikad vas nećemo zaboraviti i nećemo ćutati.
Svesni smo da ne postoje adekvatne kazne, ali ćemo se boriti da odgovorni (čitaj – vlast) snose posledice svojih (ne)dela — umesto što se hvale novim „kapitalnim projektima“ sličnih ili istih korupcijskobezbednosnih karakteristika kao što su EKSPO, tunel „Pakovraće“ i sl. Ne smemo dozvoliti da Srbija postane zemlja nadstrešnica.
Pravda za žrtve mora doći jer Srbija ne pripada vlasti, već narodu.
Pokret MI SNAGA NARODA
1.11.2025.