Zapad je slomio Vučića: Kosovo možemo zaboraviti. I zameniti za Krim.
Carьgrad
Pšeničnikov Igor
Zapad slomal Vučiča: Kosovo možno zabыtь. I razmenяtь na Krыm (tsargrad.tv)
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić javno je odbio poziv ruskog predsednika Vladimira Putina da učestvuje na samitu BRIKS-a u Kazanju. Imajući u pozadini postepeno orjentisanje politike Srbije prema Zapadu, ovo izgleda kao demonstracija konačnog izbora aktuelnog srpskog rukovodstva – umesto «večitog prijateljstva» sa Rusijom ide se na prihvatanje upornih predloga Zapada. Šta ćemo, u tom slučaju nam samo preostaje da iskoristimo situaciju za svoju korist.
Javni odgovor na javni poziv
Ovakvo nešto se nije do sada dešavalo u zvaničnim odnosima Srbije i Rusije, čiji narodi, bez obzira na političku konjukturu i promenu istorijskih epoha, smatraju jedni druge «braćom zauvek».
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić, upitan da li će prihvatiti javni poziv ruskog predsednika Vladimira Putina da učestvuje na ыamitu BRIKS-a u Kazanju od 22. do 24. oktobra ove godine, odgovorio je da ima mnogo drugih važnih obaveza. Vučić je namerno šaljivim tonom saopštio da u to vreme ima «zakazano 16 sastanaka» sa šefovima drugih država i vlada na marginama Generalne skupštine UN.
Bukvalno dan ranije Vladimir Putin je na sastanku na marginama Istočnog ekonomskog foruma u Vladivostoku sa potpredsednikom Vlade Srbije Aleksandrom Vulinom javno saopštio da poziva predsednika Srbije Aleksandra Vučića na samit BRIKS-a u Kazanj, i izrazio nadu da će Vučić prihvatiti ovaj poziv.
Dan kasnije, Aleksandar Vučić je odgovorio u stilu «hvala, ne». Vučićev odgovor na Putinov poziv, kako god se predsednik Srbije pokušao nasmejati, bio je sličan, pardon, pokazanom šipku.
Gosti Vučića
U srpskim medijima je nastala bura. Vučićeve reči su shvaćene kao njegov zvanični i demonstrativni zaokret prema Zapadu i okretanje leđa Rusiji. Srpsko izdanje Nova.rs je Vučićeve reči nazvao „drskošću“ prema Putinu.
Međutim, ova „drskost“ je bila predodređena. Za početak, treba podsetiti da je pre nekoliko nedelja u Srbiju dolazio direktor CIA Vilijam Berns, međutim rezultati njegovog susreta sa Vučićem nisu bili objavljeni u medijima.
Ipak, i bez toga je jasno da je direktor CIA odvratio Vučića od putovanja u Kazanj na samit BRIKS-a, i uopšte od kontakata sa Rusijom. Na kraju krajeva, poseta Kazanju značila bi da Vučić treba da izjavi kako Srbija pozitivno gleda na BRIKS, ili možda čak planira da se pridruži BRIKS-u. A to ne ulazi u planove SAD i Evropske unije. Ovako, Vučićevo odsustvo na samitu u Kazanju ga oslobađa od podobnih neprijatnih za SAD i Evropu izjava i planova.
Posle Bernsa u Beograd je sledio drugi posetilac. Krajem avgusta, poseta predsednika Francuske Makrona Srbiji, kako piše spomenuto izdanje Nova.rs, pokazao je „politiku dve stolice predsednika Vučića“.
Svima je poznato da Srbija posredno snabdeva Ukrajinu svojim naoružanjem, a srpski lider izbegava da o tome javno govori. Financial Times je u junu ove godine napisao da procenjuje da je Srbija indirektno preko drugih zemalja od početka rata u Ukrajini izvezla municije u vrednosti od oko 800 miliona evra u tu zemlju.
Međutim, tokom posete, Makron je javno pohvalio Aleksandra Vučića za isporuku srpskog oružja Kijevskom režimu i „obelodanio“ Vučićevu saradnju sa Evropom po pitanju naoružavanja Ukrajine.
Srbija nije u Evropskoj uniji, suverena je i sama donosi svoje odluke (u vezi sa sankcijama prema Rusiji), i to je veoma dobro. Ali primetiću i da je predsednik Srbije doneo veoma smele odluke u vezi sa njegovom saradnjom sa Evropljanima, u vezi humanitarnih pitanja, municije, rata na Ukrajini, odbranom — rekao je Makron.
Apogejom privrženosti zvaničnog Beograda Zapadu može se smatrati potpisivanje sa Francuskom ugovora o kupovini 12 novih lovaca Rafale za fantastičnih 2,7 milijardi evra od strane Srbije. Zašto Beograd nije od Rusije kupio avione koji bi koštali znatno manje? Ispostavilo se da je „sada nemoguće kupiti vojne avione u Rusiji“, kako se opravdavao predsednik Srbije Vučić.
Srpska štampa piše da“Srbija nikada nije bila tako bliska Zapadu kao sada“.
Stoga odbijanje Putinovog poziva možda nije toliko neočekivano — naglašava Nova.rs.
Kraj ili nije kraj?
Srpski stručnjaci se gube u nagađanju da li je Vučićevo odbijanje da ode na Samit BRIKS kraj bratskih odnosa dvojice predsednika. Bivši diplomata i ambasador Srbije u Belorusiji Srečko Đukić smatra da je Vučić i ranije pokušavao da izbegne svoje prisustvo u Kazanju, pošto stalno izjavljuje da Srbija teži da postane članica EU.
Njegovo prisustvo na ovom sastanku bio bi zaista veliki iskorak napred za Rusiju i Istok. To bi bilo poricanje onoga što je Vučić do sada radio na Zapadu <…> Vučić je i dalje u poročnom krugu, a njegova poseta Kazanju bila bi ogromna provokacija za Ameriku i Evropsku uniju, jer je to nešto što nijedna zemlja — kandidat u EU nije učinila, niti bi učinila — rekao je Đukić.
Sada, pošto se u srpskim medijima podigao talas zbog odbijanja da ode na samit BRIKS-a, Vučić je pojasnio da ga, kako se kaže, nisu dobro shvatili, i da odluku da li će ići na samit BRIKS-a još nije doneo, ali će doneti bliže 15. oktobru.
Da li Moskva da toleriše ili…?
Ali i ovo je uvredljivo za Rusiju. Na Putinove javne pozive niko ne odgovara frazom „razmisliću“. Posebno se radi o predsedniku Srbije Vučiću, koji tradicionalno ide u Moskvu radi Putinove podrške uoči izbornih aktivnosti u Srbiji. Za Srbe je vezanost njihovih vođa za Rusiju pokazatelj „svoj-tuđi“.
Izgleda da se ovih dana približava trenutak istine za zvaničnu Moskvu i Beograd. Aleksandar Vučić neće promeniti svoj „evropski izbor“, kako on sam govori u svoje ime, ali od imena celokupne Srbije. U najboljem slučaju, samo polovina Srba se, prema statistici, zalaže za članstvo Srbije u EU, uopšte ne shvatajući da su EU i NATO ujedinjeni međusobno povezani okvir kolektivnog Zapada. Što se tiče članstva zemlje u samom NATO-u, apsolutna većina Srba ne prihvata takvu perspektivu.
Vreme je da se i na stranicama ruske štampe direktno kaže da srpska proruska opozicija odavno naziva Vučića „izdajnikom i Srbije, i Rusije“. Što se tiče Rusije — ovo je relativno razumljivo. Ali za Srbiju je teže razumljivo.
Vučić se više puta iskazivao za „normalizaciju“ odnosa Srbije sa kosovskim vlastima, dalje, pod pokroviteljstvom EU je sa kosovskim liderima održao niz veoma specifičnih susreta, koji su rezultovali dogovorima, u kojima Beograd indirektno, ali nedvosmisleno priznaje suverenitet Kosova. Upravo zbog toga on se smatra „izdajnikom“ u svojoj domovini.
Šta Rusija radi?
Neki srpski stručnjaci smatraju da Putin nije trebao da zove Vučića u Kazanj, niti da Vučića javno postavi pred težak izbor. Ali, s druge strane, taj izbor se mora jednom doneti. Ne možete zauvek sedeti na dve stolice, opravdavajući to željom da „održite stabilnost“ u zemlji. Na primer, Kuba, Nikaragua i Venecuela, koje se nalaze tik uz SAD, odavno su i definitivno napravile svoj izbor, bez straha od pretnji hegemona. A njihova situacija znatno riskantnija od situacije u kojoj je Srbija.
Kako razumeti ovakvu situaciju? Da li je Vučić napravio svoj izbor? Ako Srbija nije sa Rusijom, sa kim je onda? Možda je vreme da Rusija zameni Kosovo za Krim i Ukrajinu u celini. Vučić je i sam dao Putinu tu mogućnost. Zašto bi onda Putin štitio Kosovo, ako Vučić sam kaže da „Srbija stoji na evropskom putu“. EU priznaje Kosovo kao nezavisno. Dakle, i Vučić je za nezavisnost Kosova. Šta je ovde nejasno?
Predsednik Putin ne može biti veći Srbin od samog Vučića. Pritom treba znati da je Vučić više puta jasno stavio do znanja da je, navodno, Rusija izdala Kosovo i da ga ne štiti, a ne Srbija. U takvim uslovima Rusiji će tokom verovatnih pregovora sa Zapadom o Ukrajini, zapravo, lakše biti da zameni Kosovo za Krim i sve ostalo što ćemo kontrolisati u trenutku takvih pregovora. Na taj način će Kosovo postati prednost Rusije u pregovorima.
Vulinov Odgovor
Inače, Evropska komisija je uputila teške pretenzije potpredsedniku Vlade Srbije Aleksandru Vulinu zbog njegovog susreta sa Putinom u Vladivostoku. Ali i on je njima odgovorio ništa manjom merom.
Posebno ću zamoliti portparola EU da ne koristi termine „agresija“, „međunarodno pravo“ ili „Povelja UN“. Posle 1999. godine i NATO agresije na Srbiju, nakon kršenja Rezolucije 1244 Saveta bezbednosti UN i priznavanja takozvanog Kosova, izgubili ste pravo da govorite o moralu ili međunarodnom pravu, — citira Vulina njegova pres služba.
Vice-premijer Srbije je nastavio:
Ponosan sam što sam imao priliku da upoznam predsednika Vladimira Putina i radujem se svakoj prilici da upoznam prijatelja Srbije i vođu sa takvom mudrošću i celovitošću. Slobodno me pozovite u Brisel i ja ću doći, ali istina koju ću vam reći vam se možda neće svideti, iako će biti isceljujuća.
Nije sasvim jasno u kojim se vladinim kabinetima u Beogradu skriva ono što je pravi odnos srpskih vlasti prema Rusiji. Pritom treba posebno naglasiti da se politika zvaničnog Beograda ne može ekstrapolirati na istinske bratske odnose Srba prema Rusima, odnose koji se zasnivaju na jedinstvu vere i zajedničke istorije.
Bilo bi veoma korisno kada bi predsednik Vučić to pitanje razjasni upravo prilikom posete samitu BRIKS-a. Vreme je da se odlučimo, brate! — „Pora opredelяtьsя, brat!“
Upozorenje Vučiću iz Moskve: „S Rusijom se nećeš igrati!“
Zapad je slomio Vučića: Kosovo možemo zaboraviti. I zameniti za Krim.
Carьgrad
Pšeničnikov Igor
Zapad slomal Vučiča: Kosovo možno zabыtь. I razmenяtь na Krыm (tsargrad.tv)
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić javno je odbio poziv ruskog predsednika Vladimira Putina da učestvuje na samitu BRIKS-a u Kazanju. Imajući u pozadini postepeno orjentisanje politike Srbije prema Zapadu, ovo izgleda kao demonstracija konačnog izbora aktuelnog srpskog rukovodstva – umesto «večitog prijateljstva» sa Rusijom ide se na prihvatanje upornih predloga Zapada. Šta ćemo, u tom slučaju nam samo preostaje da iskoristimo situaciju za svoju korist.
Javni odgovor na javni poziv
Ovakvo nešto se nije do sada dešavalo u zvaničnim odnosima Srbije i Rusije, čiji narodi, bez obzira na političku konjukturu i promenu istorijskih epoha, smatraju jedni druge «braćom zauvek».
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić, upitan da li će prihvatiti javni poziv ruskog predsednika Vladimira Putina da učestvuje na ыamitu BRIKS-a u Kazanju od 22. do 24. oktobra ove godine, odgovorio je da ima mnogo drugih važnih obaveza. Vučić je namerno šaljivim tonom saopštio da u to vreme ima «zakazano 16 sastanaka» sa šefovima drugih država i vlada na marginama Generalne skupštine UN.
Bukvalno dan ranije Vladimir Putin je na sastanku na marginama Istočnog ekonomskog foruma u Vladivostoku sa potpredsednikom Vlade Srbije Aleksandrom Vulinom javno saopštio da poziva predsednika Srbije Aleksandra Vučića na samit BRIKS-a u Kazanj, i izrazio nadu da će Vučić prihvatiti ovaj poziv.
Dan kasnije, Aleksandar Vučić je odgovorio u stilu «hvala, ne». Vučićev odgovor na Putinov poziv, kako god se predsednik Srbije pokušao nasmejati, bio je sličan, pardon, pokazanom šipku.
Gosti Vučića
U srpskim medijima je nastala bura. Vučićeve reči su shvaćene kao njegov zvanični i demonstrativni zaokret prema Zapadu i okretanje leđa Rusiji. Srpsko izdanje Nova.rs je Vučićeve reči nazvao „drskošću“ prema Putinu.
Međutim, ova „drskost“ je bila predodređena. Za početak, treba podsetiti da je pre nekoliko nedelja u Srbiju dolazio direktor CIA Vilijam Berns, međutim rezultati njegovog susreta sa Vučićem nisu bili objavljeni u medijima.
Ipak, i bez toga je jasno da je direktor CIA odvratio Vučića od putovanja u Kazanj na samit BRIKS-a, i uopšte od kontakata sa Rusijom. Na kraju krajeva, poseta Kazanju značila bi da Vučić treba da izjavi kako Srbija pozitivno gleda na BRIKS, ili možda čak planira da se pridruži BRIKS-u. A to ne ulazi u planove SAD i Evropske unije. Ovako, Vučićevo odsustvo na samitu u Kazanju ga oslobađa od podobnih neprijatnih za SAD i Evropu izjava i planova.
Posle Bernsa u Beograd je sledio drugi posetilac. Krajem avgusta, poseta predsednika Francuske Makrona Srbiji, kako piše spomenuto izdanje Nova.rs, pokazao je „politiku dve stolice predsednika Vučića“.
Svima je poznato da Srbija posredno snabdeva Ukrajinu svojim naoružanjem, a srpski lider izbegava da o tome javno govori. Financial Times je u junu ove godine napisao da procenjuje da je Srbija indirektno preko drugih zemalja od početka rata u Ukrajini izvezla municije u vrednosti od oko 800 miliona evra u tu zemlju.
Međutim, tokom posete, Makron je javno pohvalio Aleksandra Vučića za isporuku srpskog oružja Kijevskom režimu i „obelodanio“ Vučićevu saradnju sa Evropom po pitanju naoružavanja Ukrajine.
Srbija nije u Evropskoj uniji, suverena je i sama donosi svoje odluke (u vezi sa sankcijama prema Rusiji), i to je veoma dobro. Ali primetiću i da je predsednik Srbije doneo veoma smele odluke u vezi sa njegovom saradnjom sa Evropljanima, u vezi humanitarnih pitanja, municije, rata na Ukrajini, odbranom — rekao je Makron.
Apogejom privrženosti zvaničnog Beograda Zapadu može se smatrati potpisivanje sa Francuskom ugovora o kupovini 12 novih lovaca Rafale za fantastičnih 2,7 milijardi evra od strane Srbije. Zašto Beograd nije od Rusije kupio avione koji bi koštali znatno manje? Ispostavilo se da je „sada nemoguće kupiti vojne avione u Rusiji“, kako se opravdavao predsednik Srbije Vučić.
Srpska štampa piše da“Srbija nikada nije bila tako bliska Zapadu kao sada“.
Stoga odbijanje Putinovog poziva možda nije toliko neočekivano — naglašava Nova.rs.
Kraj ili nije kraj?
Srpski stručnjaci se gube u nagađanju da li je Vučićevo odbijanje da ode na Samit BRIKS kraj bratskih odnosa dvojice predsednika. Bivši diplomata i ambasador Srbije u Belorusiji Srečko Đukić smatra da je Vučić i ranije pokušavao da izbegne svoje prisustvo u Kazanju, pošto stalno izjavljuje da Srbija teži da postane članica EU.
Njegovo prisustvo na ovom sastanku bio bi zaista veliki iskorak napred za Rusiju i Istok. To bi bilo poricanje onoga što je Vučić do sada radio na Zapadu <…> Vučić je i dalje u poročnom krugu, a njegova poseta Kazanju bila bi ogromna provokacija za Ameriku i Evropsku uniju, jer je to nešto što nijedna zemlja — kandidat u EU nije učinila, niti bi učinila — rekao je Đukić.
Sada, pošto se u srpskim medijima podigao talas zbog odbijanja da ode na samit BRIKS-a, Vučić je pojasnio da ga, kako se kaže, nisu dobro shvatili, i da odluku da li će ići na samit BRIKS-a još nije doneo, ali će doneti bliže 15. oktobru.
Da li Moskva da toleriše ili…?
Ali i ovo je uvredljivo za Rusiju. Na Putinove javne pozive niko ne odgovara frazom „razmisliću“. Posebno se radi o predsedniku Srbije Vučiću, koji tradicionalno ide u Moskvu radi Putinove podrške uoči izbornih aktivnosti u Srbiji. Za Srbe je vezanost njihovih vođa za Rusiju pokazatelj „svoj-tuđi“.
Izgleda da se ovih dana približava trenutak istine za zvaničnu Moskvu i Beograd. Aleksandar Vučić neće promeniti svoj „evropski izbor“, kako on sam govori u svoje ime, ali od imena celokupne Srbije. U najboljem slučaju, samo polovina Srba se, prema statistici, zalaže za članstvo Srbije u EU, uopšte ne shvatajući da su EU i NATO ujedinjeni međusobno povezani okvir kolektivnog Zapada. Što se tiče članstva zemlje u samom NATO-u, apsolutna većina Srba ne prihvata takvu perspektivu.
Vreme je da se i na stranicama ruske štampe direktno kaže da srpska proruska opozicija odavno naziva Vučića „izdajnikom i Srbije, i Rusije“. Što se tiče Rusije — ovo je relativno razumljivo. Ali za Srbiju je teže razumljivo.
Vučić se više puta iskazivao za „normalizaciju“ odnosa Srbije sa kosovskim vlastima, dalje, pod pokroviteljstvom EU je sa kosovskim liderima održao niz veoma specifičnih susreta, koji su rezultovali dogovorima, u kojima Beograd indirektno, ali nedvosmisleno priznaje suverenitet Kosova. Upravo zbog toga on se smatra „izdajnikom“ u svojoj domovini.
Šta Rusija radi?
Neki srpski stručnjaci smatraju da Putin nije trebao da zove Vučića u Kazanj, niti da Vučića javno postavi pred težak izbor. Ali, s druge strane, taj izbor se mora jednom doneti. Ne možete zauvek sedeti na dve stolice, opravdavajući to željom da „održite stabilnost“ u zemlji. Na primer, Kuba, Nikaragua i Venecuela, koje se nalaze tik uz SAD, odavno su i definitivno napravile svoj izbor, bez straha od pretnji hegemona. A njihova situacija znatno riskantnija od situacije u kojoj je Srbija.
Kako razumeti ovakvu situaciju? Da li je Vučić napravio svoj izbor? Ako Srbija nije sa Rusijom, sa kim je onda? Možda je vreme da Rusija zameni Kosovo za Krim i Ukrajinu u celini. Vučić je i sam dao Putinu tu mogućnost. Zašto bi onda Putin štitio Kosovo, ako Vučić sam kaže da „Srbija stoji na evropskom putu“. EU priznaje Kosovo kao nezavisno. Dakle, i Vučić je za nezavisnost Kosova. Šta je ovde nejasno?
Predsednik Putin ne može biti veći Srbin od samog Vučića. Pritom treba znati da je Vučić više puta jasno stavio do znanja da je, navodno, Rusija izdala Kosovo i da ga ne štiti, a ne Srbija. U takvim uslovima Rusiji će tokom verovatnih pregovora sa Zapadom o Ukrajini, zapravo, lakše biti da zameni Kosovo za Krim i sve ostalo što ćemo kontrolisati u trenutku takvih pregovora. Na taj način će Kosovo postati prednost Rusije u pregovorima.
Vulinov Odgovor
Inače, Evropska komisija je uputila teške pretenzije potpredsedniku Vlade Srbije Aleksandru Vulinu zbog njegovog susreta sa Putinom u Vladivostoku. Ali i on je njima odgovorio ništa manjom merom.
Posebno ću zamoliti portparola EU da ne koristi termine „agresija“, „međunarodno pravo“ ili „Povelja UN“. Posle 1999. godine i NATO agresije na Srbiju, nakon kršenja Rezolucije 1244 Saveta bezbednosti UN i priznavanja takozvanog Kosova, izgubili ste pravo da govorite o moralu ili međunarodnom pravu, — citira Vulina njegova pres služba.
Vice-premijer Srbije je nastavio:
Ponosan sam što sam imao priliku da upoznam predsednika Vladimira Putina i radujem se svakoj prilici da upoznam prijatelja Srbije i vođu sa takvom mudrošću i celovitošću. Slobodno me pozovite u Brisel i ja ću doći, ali istina koju ću vam reći vam se možda neće svideti, iako će biti isceljujuća.
Nije sasvim jasno u kojim se vladinim kabinetima u Beogradu skriva ono što je pravi odnos srpskih vlasti prema Rusiji. Pritom treba posebno naglasiti da se politika zvaničnog Beograda ne može ekstrapolirati na istinske bratske odnose Srba prema Rusima, odnose koji se zasnivaju na jedinstvu vere i zajedničke istorije.
Bilo bi veoma korisno kada bi predsednik Vučić to pitanje razjasni upravo prilikom posete samitu BRIKS-a. Vreme je da se odlučimo, brate! — „Pora opredelяtьsя, brat!“