Stanje srpske poljoprivrede i prehrambene industrije zahteva hitnu akciju. Nastavak dugogodišnjeg negativnog trenda doveo je do pada konkurentnosti domaćih proizvođača, što ugrožava ne samo opstanak poljoprivrednika, već i nacionalnu ekonomsku stabilnost. Kako bi se ovaj proces zaustavio, neophodno je da se ključni problemi rešavaju prioritetno i sistemski, uz snažnu podršku države. Očekuju se nove blokade poljoprivrednika zbog novih problema koji svakodnevno iskrsavaju. Ključni izazovi i neophodne mere za rešavanje problema u poljoprivredi:
Uspostavljanje svih aktivnosti i poslova koji su Zakonom o bezbednosti hrane dodeljene Direkciji za nacionalne referentne laboratorije Republike Srbije (naročito odredbe koje su navedene u čl. 18, čl.19, čl.19a, čl.20 i čl.22) kao najvišeg centralnog arbitražnog kontrolnog tela Republike Srbije u poslovima kontrole kvaliteta hrane, a kako bi se počeo rad na uspostavljanju sistema kontrole hrane na tržištu i u skladu sa svim preporukama iz izveštaja o reviziji svrsishodnosti poslovanja „Bezbednost hrane u Republici Srbiji“ od strane Državne revizorske institucije od 27.12.2023.;
HITNO formiranje Nacionalne referentne laboratorije za detekciju ekonomskih prevara u hrani i pićima (Food fraud) ili izbor za nacionalnu referentnu laboratoriju putem konkursa (prema članu 19a Zakona o bezbednosti hrane) kao i donošenje odluke o godišnjem budžetu za aktivnosti rada te laboratorije;
Intenzivan rad na podizanju kapaciteta i povećavanju broja inspektora u nadležnim inspekcijama, reforma inspekcija, njihova dodatna obuka, kao i formiranje odeljenja unutrašnje kontrole u sprezi sa Upravom kriminalističke policije radi suzbijanja koruptivnih radnji u nadležnim organima Ministarstva poljoprivrede;
Revizija liste ovlašćenih laboratorija i otvaranje novog konkursa za ovlašćivanje laboratorija za saradnju sa Ministarstvom poljoprivrede Republike Srbije, a na osnovu stručnih komisija koje moraju da uključe i predstavnike i stručnjake iz DNRL – Direkcije za nacionalne referentne laboratorije, kao i na osnovu prethodno donetih i propisanih tehničkih preduslova koje laboratorije moraju da ispune da bi bile ovlašćene (takođe u saglasnosti sa preporukama iz izveštaja DRI);
HITNO formiranje nacionalnog tela za borbu protiv sive ekonomije i nelojalne konkurencije koje će bezuslovno uključiti i predstavnike poljoprivrednih udruženja, asocijacija, klastere i dr.;
Formiranje nacionalne strategije i budžeta za borbu protiv ekonomskih prevara u prehrambenim proizvodima i pićima – praktična primena Zakona o inspekcijskom nadzoru u njegovom punom kapacitetu, kao i saradnja sa nadležnim tužilaštvima u Republici Srbiji;
Formiranje budžeta i sprovođenje kontinuirane i neprekidne kontrole tržišta i granica Republike Srbije u borbi protiv damping efekta robe sa skrivenim manama (Food Fraud u svim oblicima), a koja umanjuje konkurentnost lojalnim i registrovanim domaćim proizvođačima (na primer rekonstituisano mleko koje se deklariše i prometuje kao sveže mleko, šećerni sirup koji se deklariše i prometuje kao med, obojena alkoholna vodica koja se deklariše i prometuje kao vino, rafinisani industrijski etanoli koji se deklarišu i prometuju kao voćne rakije, proizvodi koji sadrže biljne masti, a deklarišu se i prometuju kao mlečni proizvodi, voćni nektari koji se deklarišu i prometuju kao voćni sokovi , i dr.), kao i puštanje na tržište nekontorolisanih proizvoda od strane fizičkih lica koja nisu registrovana za proizvodnju i puštanje u promet hrane (domaća rakija i vino i dr.),
Kontrola i suzbijanje crne proizvodnje i sivog prometa akciznih proizvoda (alkoholnih pića, kafe, piva i sl.), ali i vina i meda,
Saradnja sa Europolom i Interpolom i priključivanje kontinuiranoj operaciji OPSON kroz prekograničnu saradnju u borbi protiv nelojalne konkurencije i kriminalnih struktura koje operišu u sektoru hrane na nacionalnom i međunarodnom nivou, kao i presecanje veza ovakvih struktura sa donosiocima odluka (Decission makers) i nivoima odlučivanja na nacionalnom nivou po svim navedenim stavkama.
Posledice neodlučnosti
Godišnji gubici od preko milijardu evra usled ekonomskih prevara u hrani ozbiljno ugrožavaju budžet Republike Srbije. Bez radikalnih rezova i uspostavljanja efikasnog sistema kontrole, svi podsticaji iz agrarnog budžeta pokazuju se uzaludnim. Nastavak trenda dovešće do daljeg pada konkurentnosti domaćih proizvođača, odumiranja sela i pogoršanja životnog standarda, kao i novih bojkota i blokada od strane poljoprivrednika u Srbiji. Ministarstvo poljoprivrede već neko vreme obećava poljoprivrednicima isplate po raznim osnovama, a realizacije tih obećanja nema. Premije za mleko su svojevremeno izdejstvovane kako bi se ustvari zaštitio kartel prerađivača mleka, a najveći teret finansiranja poljoprivrednika prebacio na državu i budžet. Premije za mleko su iznuđena mera kako bi se spasao socijalni mir i nadomestili troškovi proizvodnje sirovog mleka, dela cena koje mlekare ne žele da plate, jer im je omogućen slobodan uvoz jeftinijeg mleka u prahu od kojeg proizvode instant mleko, a kooperante drže samo kao pokriće da bi pravdali ulaz sirovine u proizvodnju. Regulisanjem tržišta mleka i mlečnih proizvoda i detekcijom ekonomskih prevara u ovim proizvodima, prerađivači bi morali da usklade deklaracije svojih proizvoda sa onim što stvarno plasiraju na tržište, a samim tim bili bi primorani da se okrenu poljoprivrednicima i otkupljuju sirovo mleko od poljoprivrednika po realnim cenama i na taj način bi se država oslobodila obaveze plaćanja iznuđenih premija za mleko. Pokretanjem kontrola detekcije dodate vode i prisustva rekonstituisanog mleka u proizvodima koji su na srpskim rafovima preko noći bi se rešio problem najvećeg dela finansiranja poljoprivrede, a tržište uvelo u stabilne tokove. Ali nisu samo stočari u problemu, taj problem je prisutan i kod pčelara, vinogradara, voćara. Prekomerni promet falsifikovanih proizvoda ubija konkurentnost domaćih proizvođača. Prošle godine je utvrđeno da je čak 88 % meda na rafovima u Srbiji falš med, odnosno jeftin šećerni sirup koji se prodaje kao med i na taj način ubija se konkurentnost pravih pčelara koji ostaju bez posla i odustaju od pčelarstva u sve većem broju! Alkoholni sektor se bori decenijama sa sivom zonom prometa, nelojalnom konkurencijom, damping efektima, utajama poreza na dodatu vrednost, prevarama sa akcizama i slično. Čak preko 80 % prometa alkohola je van legalnih tokova, a tim je pogođen sam budžet Republike Srbije, jer se sredstva od naplate poreza i doprinosa, poreza na dodatu vrednost, poreza na dobit ne slivaju u državnu kasu iz razloga što se ne otvaraju nove firme i nema novih zapošljavanja! Srbija gubi stotine miliona evra zbog nesređenog stanja u alkoholnoj industriji. Slična priča je i sa vinarskom industrijom. Prekomerni uvoz jeftinog bofl vina (falš vino), koje se do juče uvozilo iz Severne Makedonije, a danas primat ima Moldavija, odakle se preplavljuje srpsko tržište i stvara damping efekat srpskoj vinogradarskoj i voćarskoj proizvodnji. Neka adekvatnih kontrola granica i zaštite od ekonomskih prevara kroz prekomeran uvoz jeftinije robe sa kojom naši proizvođači ne mogu da budu konkurentni. Prošlogodišnja akcija je pokazala da je čak 89 % vina iz uvoza iz jeftinije cenovne kategorije (do 500 dinara pakovanja od 2 do 5 litara) bila falš, odnosno obojena vodica sa industrijskim etanolima. Sve ovo utiče na zatvaranje domaćih firmi i proizvodno orijentisanih kompanija u prehrambenoj industriji, ali sa njima i smanjivanja aktivnosti uslužnih delatnosti. Potrebno je brzo rešavati ove probleme i pokrenuti ozbiljne kontrole kako bi se takvi proizvodi skidali sa tržišta, a oslobađalo mesto za prave domaće proizvode da pune budžet i utiču na povećanje BDP-a. Pozivamo Vladu Republike Srbije da ove mere uzme pod hitno u razmatranje i time omogući oporavak srpske poljoprivrede i prehrambene industrije.
10.12.2024. Ivan Smajlović MI – Snaga poljoprivrede – Odbor za poljoprivredu MI – SNAGA NARODA
HITNE MERE ZA SPAS SRPSKE POLJOPRIVREDE
SAOPŠTENJE
HITNE MERE ZA SPAS SRPSKE POLJOPRIVREDE
Stanje srpske poljoprivrede i prehrambene industrije zahteva hitnu akciju. Nastavak dugogodišnjeg negativnog trenda doveo je do pada konkurentnosti domaćih proizvođača, što ugrožava ne samo opstanak poljoprivrednika, već i nacionalnu ekonomsku stabilnost. Kako bi se ovaj proces zaustavio, neophodno je da se ključni problemi rešavaju prioritetno i sistemski, uz snažnu podršku države. Očekuju se nove blokade poljoprivrednika zbog novih problema koji svakodnevno iskrsavaju.
Ključni izazovi i neophodne mere za rešavanje problema u poljoprivredi:
Posledice neodlučnosti
Godišnji gubici od preko milijardu evra usled ekonomskih prevara u hrani ozbiljno ugrožavaju budžet Republike Srbije. Bez radikalnih rezova i uspostavljanja efikasnog sistema kontrole, svi podsticaji iz agrarnog budžeta pokazuju se uzaludnim. Nastavak trenda dovešće do daljeg pada konkurentnosti domaćih proizvođača, odumiranja sela i pogoršanja životnog standarda, kao i novih bojkota i blokada od strane poljoprivrednika u Srbiji.
Ministarstvo poljoprivrede već neko vreme obećava poljoprivrednicima isplate po raznim osnovama, a realizacije tih obećanja nema.
Premije za mleko su svojevremeno izdejstvovane kako bi se ustvari zaštitio kartel prerađivača mleka, a najveći teret finansiranja poljoprivrednika prebacio na državu i budžet. Premije za mleko su iznuđena mera kako bi se spasao socijalni mir i nadomestili troškovi proizvodnje sirovog mleka, dela cena koje mlekare ne žele da plate, jer im je omogućen slobodan uvoz jeftinijeg mleka u prahu od kojeg proizvode instant mleko, a kooperante drže samo kao pokriće da bi pravdali ulaz sirovine u proizvodnju. Regulisanjem tržišta mleka i mlečnih proizvoda i detekcijom ekonomskih prevara u ovim proizvodima, prerađivači bi morali da usklade deklaracije svojih proizvoda sa onim što stvarno plasiraju na tržište, a samim tim bili bi primorani da se okrenu poljoprivrednicima i otkupljuju sirovo mleko od poljoprivrednika po realnim cenama i na taj način bi se država oslobodila obaveze plaćanja iznuđenih premija za mleko.
Pokretanjem kontrola detekcije dodate vode i prisustva rekonstituisanog mleka u proizvodima koji su na srpskim rafovima preko noći bi se rešio problem najvećeg dela finansiranja poljoprivrede, a tržište uvelo u stabilne tokove.
Ali nisu samo stočari u problemu, taj problem je prisutan i kod pčelara, vinogradara, voćara. Prekomerni promet falsifikovanih proizvoda ubija konkurentnost domaćih proizvođača. Prošle godine je utvrđeno da je čak 88 % meda na rafovima u Srbiji falš med, odnosno jeftin šećerni sirup koji se prodaje kao med i na taj način ubija se konkurentnost pravih pčelara koji ostaju bez posla i odustaju od pčelarstva u sve većem broju!
Alkoholni sektor se bori decenijama sa sivom zonom prometa, nelojalnom konkurencijom, damping efektima, utajama poreza na dodatu vrednost, prevarama sa akcizama i slično. Čak preko 80 % prometa alkohola je van legalnih tokova, a tim je pogođen sam budžet Republike Srbije, jer se sredstva od naplate poreza i doprinosa, poreza na dodatu vrednost, poreza na dobit ne slivaju u državnu kasu iz razloga što se ne otvaraju nove firme i nema novih zapošljavanja! Srbija gubi stotine miliona evra zbog nesređenog stanja u alkoholnoj industriji.
Slična priča je i sa vinarskom industrijom. Prekomerni uvoz jeftinog bofl vina (falš vino), koje se do juče uvozilo iz Severne Makedonije, a danas primat ima Moldavija, odakle se preplavljuje srpsko tržište i stvara damping efekat srpskoj vinogradarskoj i voćarskoj proizvodnji. Neka adekvatnih kontrola granica i zaštite od ekonomskih prevara kroz prekomeran uvoz jeftinije robe sa kojom naši proizvođači ne mogu da budu konkurentni. Prošlogodišnja akcija je pokazala da je čak 89 % vina iz uvoza iz jeftinije cenovne kategorije (do 500 dinara pakovanja od 2 do 5 litara) bila falš, odnosno obojena vodica sa industrijskim etanolima.
Sve ovo utiče na zatvaranje domaćih firmi i proizvodno orijentisanih kompanija u prehrambenoj industriji, ali sa njima i smanjivanja aktivnosti uslužnih delatnosti.
Potrebno je brzo rešavati ove probleme i pokrenuti ozbiljne kontrole kako bi se takvi proizvodi skidali sa tržišta, a oslobađalo mesto za prave domaće proizvode da pune budžet i utiču na povećanje BDP-a.
Pozivamo Vladu Republike Srbije da ove mere uzme pod hitno u razmatranje i time omogući oporavak srpske poljoprivrede i prehrambene industrije.
10.12.2024.
Ivan Smajlović
MI – Snaga poljoprivrede – Odbor za poljoprivredu MI – SNAGA NARODA